Prikaz romana „Na obali“: Večiti uspeh

Nije baš najjednostavnije objašnjiv sveplanetaran uspeh, koji se ogleda u nekoliko miliona prodatih primeraka, i dug život knjige izvorno objavljene pre gotovo sedamdeset godina, a koja govori o jednoj od najmračnijih mogućih tema kakva je istrebljenje čovečanstva. Pritom valja napomenuti i da je roman o kojem je reč, „Na obali“ englesko-australijskog autora Nevila Šuta (1899–1960), dva leta posle svog objavljivanja prilagođen u istoimeni film sa zvezdama poput Ave Gardner, Gregorija Peka i Freda Astera, a što uopšte nije jedina adaptacija štiva. Pa iako naizgled neverovatan uspeh nije lako objašnjiv, možda se ipak treba upustiti u traganje za njegovim mogućim uzrocima.

Godina 1957, kad je roman „Na obali“ izvorno publikovan, nije bila toliko vremenski udaljena od Drugog svetskog rata, „odjavljenog“ atomskim bombama koje su Sjedinjene Države bacile na Hirošimu i Nagasaki. S druge strane, uveliko je tekao Hladni rat između SAD i Sovjetskog Saveza, pa samim tim i nuklearno naoružavanje. Stoga je ambijentiranost romana u 1963, posle „Trećeg svetskog rata“ i njime izazvane radijacije koji su već uništili pretežan deo planete, atakovala na strepnju čovečanstva probuđenu uništavanjem japanskih gradova 1945. godine i opremanjem nuklearnim oružjem. Zatim, junaci romana su mahom normalni ljudi u nenormalnim okolnostima, sa čijom će se dostojanstvenošću čitaoci lakše poistovetiti kad je posredi ekstreman kontekst. Oni tu dotičnu osobinu pokazuju čak i onda kad vlada Australije (jer radnja se odvija u Melburnu) deli stanovništvu sredstva za samoubistvo.

Upravo dignitetom protagonista sprečeno je da narativ koji govori o istrebljenju čovečanstva sadrži i natruhu utiska o mizantropiji. Štaviše, iako se može čitati kao roman o (sveopštem) samoubistvu, „Na obali“ nudi i mogućnost oprečnog tumačenja, koje bi knjigu prikazalo kao štivo o besmrtnosti, utoliko što likovi nastavljaju da planiraju budućnost iako znaju kakva će biti njihova skora sudbina.

Na primer, naučnik Ozborn kupuje strahovito brz crveni ferari, a poručnik u Kraljevskoj australijskoj mornarici Piter Holms i njegova supruga Meri prave srednjoročne planove za vrt koji nikada neće imati. Na kraju krajeva, platonska ljubavna priča o kapetanu američke podmornice Dvajtu Tauersu i Mojri Dejvidson, gde on ostaje veran sopstvenoj, po svoj prilici, već upokojenoj supruzi a njegova potencijalna partnerka ne samo da prihvata ovakvu posthumnu lojalnost nego se iz sklonosti prekomernom alkoholu i provodu pretvara u konstruktivnu osobu, možda je jedan od lepših doprinosa savremenog romana žanru melodrame. Takođe, autor vodi računa o tome da vremenu koje protiče posveti onoliko stranica koliko ono srazmerno zaprema u stvarnom životu i lišava narativ flešbekova i digresija, čime sve postiže da čitaoca primora da proživljava zajedničke trenutke s likovima.

S druge strane, možda je suviše objašnjavati stalnu aktuelnost Šutovog romana iz tačke gledišta sve više odmičućeg dvadeset prvog veka, s obzirom na aktuelni nezaustavljivi razvoj nuklearnog naoružanja, veštačke inteligencije i porast ratova u svetu. Bilo kako bilo, na vreme upozorivši čovečanstvo, englesko-australijski autor mu se večito odužio.

Autor: Domagoj Petrović