Prikaz romana „Šala“ Domenika Starnonea

„Šala“ je najnoviji roman uglednog italijanskog pisca, scenariste i novinara Domenika Starnonea. (Starnoneovom romanu „Via Gemito“ 2001. godine je dodeljena Premio Strega, najviše italijansko književno priznanje.) Ova izvrsna knjiga donosi dirljivu priču o kompleksnom odnosu koji se razvija između jednog dede i njegovog malog unuka tokom nekoliko dana provedenih u klaustrofobičnom ambijentu gradskog stana.

Na prvi pogled, premisa romana je sasvim jednostavna. Prvi utisci, međutim, mogu biti varljivi, a naročito kada je reč o vrhunskoj prozi. U ovom slučaju, iza naizgled jednostavne fasade krije se veoma složen narativ, koji se može tumačiti na više nivoa.

Narator priče je Danijele, uspešni ilustrator koji je zašao u sedamdesete. U trenutku kada ga upoznajemo, Danijele se oporavlja od nedavne operacije i nevoljno prihvata da se iz svog doma u Milanu na nekoliko dana preseli u stan svoje ćerke u Napulju kako bi pričuvao četvorogodišnjeg unuka Marija dok su ona i njen muž na poslovnom putovanju.

Postoji više razloga zbog kojih Danijele nije oduševljen idejom o povratku u Napulj. Kao prvo, trenutno je zauzet izradom ilustracija za najnovije izdanje horor priče „Veselo ćoše“ Henrija Džejmsa i muku muči sa pronalaženjem inspiracije. Kao drugo, on se posle smrti supruge posvetio usamljeničkom životu i slabo poznaje Marija, a sama pomisao na to da će morati da se brine o živahnom četvorogodišnjaku ga pomalo nervira. A povrh toga, u igri su i drugi, nešto suptilniji razlozi, koji će postati očigledni tek kada se Danijele vrati u Napulj i dom u kome je odrastao.

U Napulju odmah postaje jasno da su odnosi između njegove ćerke Bete i zeta Saverija zategnuti. Ukratko, Saverio je ubeđen da ga Beta vara, što ona odlučno poriče. Situacija je napeta, oboje su zaokupljeni svojim problemima i poklanjaju veoma malo pažnje predaji dužnosti i stanju u kome se Danijele nalazi.

Karakterizacija je ovde izvanredna, pogotovo kada su u pitanju Danijele i Mario, dvojica glavnih junaka u drami. Za jednog četvorogodišnjaka, Mario je potpuno realizovan lik – zreo, radoznao, nestašan, umiljat i nenamerno iritantan. Ovo poslednje je karakteristika sa kojom se njegov deda teško miri.

Stvarna akcija počinje tek nakon Betinog i Saverijevog odlaska. Dok Danijele pokušava da se usredsredi na posao, Mario želi da se igra i neumorno insistira na tome da mu se deda pridruži. Danijele objašnjava unuku da mora da radi, ali Mario je, naravno, suviše mali da bi ga razumeo. Otežana komunikacija sa detetom samo doprinosi Danijeleovoj frustraciji.

Ilustracije za „Veselo ćoše“ našem junaku zadaju dodatnu glavobolju, ali duhovi ne žive samo na stranicama Džejmsove priče. Povratak u stari porodični dom – stan koji je nekada pripadao njegovim roditeljima – primorava ga da se priseti mladosti i relativno skromnih početaka. Kraj u kome je odrastao tada je bio zastrašujuće mesto za život, ogrezlo u kriminal, korupciju i nasilje. Danijele se oduvek smatrao srećnim što je zahvaljujući talentu i ambiciji uspeo da pobegne od siromaštva i sredine koja je pretila da ga uguši. Ali sada, dok hoda ulicama Napulja, duhove prošlosti nije moguće ignorisati.

Da stvar bude još gora, Danijele je svestan svojih godina i činjenice da mu je karijera na zalasku. Marijeva neobuzdana energija i inteligencija će na kraju poslužiti kao katalizator koji će ga primorati da se suoči sa svojim nedostacima i ograničenjima.

Domeniko Starnone je napisao sjajnu knjigu o ljudskoj prirodi, čovekovom strahu od starenja, izborima iz mladosti koji određuju tok njegovog života i njegovoj potrebi da se oseti važnim i cenjenim. Ne dozvolite sebi da je propustite.

Autor: Džeki Vajn
Izvor: jacquiwine.wordpress.com
Prevod: Jelena Tanasković