Prodaja knjiga u Londonu sa stogodišnje holandske barže

„Svet na vodi“ je plutajuća knjižara napravljena na holandskoj barži iz dvadesetih godina prošlog veka. Osnovali su je Pedi Skrič i Džon Privet 2011. godine. Trenutno plovi Regentovim kanalom u Kings krosu u Londonu. Razgovarali smo sa Pedi o ovoj neobičnoj knjižari.



Koji Vam je omiljeni deo knjižare?

Dečja soba koja se nalazi duboko u barži mi je omiljena – peć na ugalj pucketa, velika sofa sa marokanskim jastucima, zlatni jednorog, dva kitnjasta starinska telefona iz Holandije i dečje knjige smeštene po svim površinama. Takođe, tu je i ukrašena viktorijanska kasa koja izbacuje besplatne slatkiše i izaziva one najhrabrije da pritiskom nekog dugmeta požele želju.

Za šta smatrate da je ova knjižara specijalizovana?

Volimo kultnu književnost – posebno onu pisanu u Americi tokom pedesetih i šezdesetih – koja govori o autentičnim iskustvima u ekstremnim životnim trenucima. Volimo Bukovskog, Knausgora, Beketa, Kelmana, Fantea, Keruaka – imamo predivno prvo izdanje knjige „Doctor Sax“ u tvrdom povezu na kome još uvek možete da osetite mirise ranih dana bit generacije.



Imate li kućne ljubimce u knjižari?

Dugi niz godina brod su opsedale dve mačke – Kvini i Skiti. Ove dve divne mace nisu više sa nama, ali tu je sada Star – sve popularniji koli-bigl koji gospodari baržom. U stanju je da tokom celog dana juri tenisku lopticu što je poprilično mladalački s obzirom na to da joj je 15 godina. Takođe, ekscentrična porodica druželjubivih terijera i čivava može se videti kako luta po knjižari.

Koju knjigu najviše volite da prodajete?

Najčarobniji trenuci su kada u našoj relativno maloj selekciji knjiga neko pronađe upravo ono što želi – na primer, jedna starija Korejka koja je plakala kada je pronašla devetnaestovekovni primerak Tacita na latinskom za svog brata koji izučava klasike. Ili pogled prepun oduševljenja u očima ljudi koji drže maleni primerak „Malog princa“ i sećaju se dragocenih trenutaka iz detinjstva kada su i sami bili maleni.



Kada biste imali neograničen prostor, šta biste dodali?

Kornvol! Ili realistično – čajdžinicu i poslastičarnicu. Nadamo se da ćemo to uskoro uspeti da sprovedemo u delo.

Koja je najluđa situacija sa kojom ste se suočili u knjižari?

Kada smo bili do kolena u vodi nakon što je brod procurio jednog ledenog januarskog jutra. Morali smo ručno da izbacujemo vodu dok se ona bukvalno ledila na knjigama.

Koje je najveće iznenađenje sa kojim ste se sreli u vođenju knjižare?

To što nikada ne postane dosadno. I beskrajna dobra volja koju barža generiše i stvara trajno srećno i zdravo mesto.



Koji događaj sa nekim autorom pamtite?

Pre mnogo godina sam dopunjavala prazna mesta u policama pred kupcem i kada sam postavila knjigu „The Famished Road“ Bena Okrija, kupac me upitao: „Zašto ste tu knjigu stavili baš tu?“. Pokušala sam da se izvučem čitajući sadržaj sa korice i objašnjavala da je Ben Okri dobitnik Bukerove nagrade i čuveni britanski pesnik poreklom iz Nigerije. A on je uzvratio: „Ja sam Ben Okri.“ Kasnije je postao veliki prijatelj ove knjižare.

Šta najviše volite da prodajete u knjižari, a da nisu knjige?

Umetnost, umetnost, umetnost. Imamo veliki broj veoma talentovanih umetnika koji prodaju svoja dela preko nas. A tu je i čuvena umetnička škola „Central Sveti Martin“ koja nam obezbeđuje veliki broj umetničkih dela i naslova.

Koju dečju knjigu bi trebalo svi odrasli da pročitaju?

„Brežuljak Voteršip“ Ričarda Adamsa. Sav život je sadržan u njoj.

Koji bestseler je posebno važan u Vašoj knjižari?

Egoistično smo oduševljeni kada prodajemo knjige u kojima se zapravo nalazimo mi sami, a jedna od njih je „My Cool Houseboat“ Džejn Fild-Luis.

Izvor: lithub.com
Foto: facebook.com/pg/wordonthewater/photos
Prevod: Dragan Matković