VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoPodkastNagradeKalendar
Filteri
Psiholozi smatraju da slikoviti prikazi čine poeziju prijatnijom
18.11.2019.
Suprotno onome u šta su nas nastavnici navodili da pomislimo i poverujemo, većina čitalaca ne prosuđuje poeziju na osnovu faktora kao što su aliteracija i rimovanje. Štaviše, najnovija studija koja je objavljena u časopisu Psychology of Aesthetics, Creativity, and the Arts navodi na zaključak da živopisni prikazi (tj. slike koje pobuđuju čula) jesu ono što čini pesmu uverljivom, a to isto potvrđuje i američka edukativna mreža Smithsonian.
.jpg)
Kako bi utvrdili zašto su određena poetska dela stilski prijatna dok su neka druga manje ugodna, istraživači sa Univerziteta u Njujorku i sa Maks Plank Instituta za empirijsku stilistiku u Frankfurtu u Nemačkoj, ispitali su više od četiristo volontera koji su pročitali i ocenili 111 dela haiku poezije i 16 soneta. Učesnici su odgovarali na pitanja za svako delo, a jedno od njih je bilo i u vezi sa živopisnošću, odnosno, njihovim doživljajem nakon čitanja. Trebalo je da odgovore da li ih je pesma opustila ili stimulisala, da li je stilski bila privlačna, kao i da li je sadržaj samog dela bio pozitivan ili negativan.
Nije bilo iznenađenje to što se ukus ispitanika razlikovao, ali istraživači su otkrili da su, kada se sve uzme u obzir, pesme koje su sadržale živopisne prikaze bile bolje primljene, a i ocenjene su kao prijatnije. Emocionalna amplituda – koliko je poema emotivno uticala na subjekte – takođe je igrala manju ulogu, pri čemu su čitaoci „pozitivne“ pesme ocenili kao privlačnije i prijatnije u odnosu na one sa negativnim kontekstom. Pesme koje su dobile niže ocene u većini slučajeva su bile one koje su imale negativnu konotaciju i kojima je nedostajalo slikovitih opisa.
Istraživači smatraju i da su pesme sa upečatljivim opisima interesantnije, što bi moglo da objasni njihovu popularnost u ovoj konkretnoj studiji. Nadaju se da će i u budućnosti moći da koriste sličnu metodologiju kako bi istraživali faktore koji možda utiču na naše uživanje u muzici, književnosti, ali i filmovima.
Autor: Kirstin Foset
Izvor: mentalfloss.com
Prevod: Nataša Đuričić
Kako bi utvrdili zašto su određena poetska dela stilski prijatna dok su neka druga manje ugodna, istraživači sa Univerziteta u Njujorku i sa Maks Plank Instituta za empirijsku stilistiku u Frankfurtu u Nemačkoj, ispitali su više od četiristo volontera koji su pročitali i ocenili 111 dela haiku poezije i 16 soneta. Učesnici su odgovarali na pitanja za svako delo, a jedno od njih je bilo i u vezi sa živopisnošću, odnosno, njihovim doživljajem nakon čitanja. Trebalo je da odgovore da li ih je pesma opustila ili stimulisala, da li je stilski bila privlačna, kao i da li je sadržaj samog dela bio pozitivan ili negativan.
Nije bilo iznenađenje to što se ukus ispitanika razlikovao, ali istraživači su otkrili da su, kada se sve uzme u obzir, pesme koje su sadržale živopisne prikaze bile bolje primljene, a i ocenjene su kao prijatnije. Emocionalna amplituda – koliko je poema emotivno uticala na subjekte – takođe je igrala manju ulogu, pri čemu su čitaoci „pozitivne“ pesme ocenili kao privlačnije i prijatnije u odnosu na one sa negativnim kontekstom. Pesme koje su dobile niže ocene u većini slučajeva su bile one koje su imale negativnu konotaciju i kojima je nedostajalo slikovitih opisa.
Istraživači smatraju i da su pesme sa upečatljivim opisima interesantnije, što bi moglo da objasni njihovu popularnost u ovoj konkretnoj studiji. Nadaju se da će i u budućnosti moći da koriste sličnu metodologiju kako bi istraživali faktore koji možda utiču na naše uživanje u muzici, književnosti, ali i filmovima.
Autor: Kirstin Foset
Izvor: mentalfloss.com
Prevod: Nataša Đuričić
Podelite na društvenim mrežama:
Bukmarker podkast, ep. 11 – Darko Tuševljaković: Dobitnik Ninove nagrade
05.02.2026.
„Dobitnik Ninove nagrade“ moglo bi biti dovoljno da predstavimo našeg 11. gosta – Darka Tuševljakovića i razgovor o njegovom romanu „Karota“. Ali, naravno, ima tu mnogo više od toga, pisac, prevodilac...
više
Igrajmo se kao nekad – igrom kroz znanje: Komplet „Zanimljive geografije“, „Zanimljive opšte kulture“ i „Zanimljivi sport“ na popustu 20%
05.02.2026.
Kupovinom kompleta društvenih igara iz serije „Igrajmo se kao nekad“: „Zanimljive geografije“ „Zanimljive opšte kulture“, „Zanimljivi sport“ ostvarite 20% popusta od 19. januara do 20. februara 2...
više
Ekskluzivna promocija manga serijala „Alisa u Ničijoj zemlji“ 5. febraura
05.02.2026.
U četvrtak 5. februara, u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC, održaće se ekskluzivna promocija manga serijala „Alisa u Ničijoj zemlji“, koji će se prvi put pojaviti u prevodu na srpski jezik. Pro...
više
Nagrada „Politikinog zabavnika“ za roman „Tata kaže gambit“ Stefana Tićmija
05.02.2026.
Roman Stefana Mitića Tićmija „Tata kaže gambit“ 47. je dobitnik književne nagrade „Politikinog zabavnika” za delo namenjeno mladima objavljeno 2025. godine na srpskom jeziku.
Žiri za nagr...
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2026
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.