VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar
Filteri
Psiholozi smatraju da slikoviti prikazi čine poeziju prijatnijom
18.11.2019.
Suprotno onome u šta su nas nastavnici navodili da pomislimo i poverujemo, većina čitalaca ne prosuđuje poeziju na osnovu faktora kao što su aliteracija i rimovanje. Štaviše, najnovija studija koja je objavljena u časopisu Psychology of Aesthetics, Creativity, and the Arts navodi na zaključak da živopisni prikazi (tj. slike koje pobuđuju čula) jesu ono što čini pesmu uverljivom, a to isto potvrđuje i američka edukativna mreža Smithsonian.
.jpg)
Kako bi utvrdili zašto su određena poetska dela stilski prijatna dok su neka druga manje ugodna, istraživači sa Univerziteta u Njujorku i sa Maks Plank Instituta za empirijsku stilistiku u Frankfurtu u Nemačkoj, ispitali su više od četiristo volontera koji su pročitali i ocenili 111 dela haiku poezije i 16 soneta. Učesnici su odgovarali na pitanja za svako delo, a jedno od njih je bilo i u vezi sa živopisnošću, odnosno, njihovim doživljajem nakon čitanja. Trebalo je da odgovore da li ih je pesma opustila ili stimulisala, da li je stilski bila privlačna, kao i da li je sadržaj samog dela bio pozitivan ili negativan.
Nije bilo iznenađenje to što se ukus ispitanika razlikovao, ali istraživači su otkrili da su, kada se sve uzme u obzir, pesme koje su sadržale živopisne prikaze bile bolje primljene, a i ocenjene su kao prijatnije. Emocionalna amplituda – koliko je poema emotivno uticala na subjekte – takođe je igrala manju ulogu, pri čemu su čitaoci „pozitivne“ pesme ocenili kao privlačnije i prijatnije u odnosu na one sa negativnim kontekstom. Pesme koje su dobile niže ocene u većini slučajeva su bile one koje su imale negativnu konotaciju i kojima je nedostajalo slikovitih opisa.
Istraživači smatraju i da su pesme sa upečatljivim opisima interesantnije, što bi moglo da objasni njihovu popularnost u ovoj konkretnoj studiji. Nadaju se da će i u budućnosti moći da koriste sličnu metodologiju kako bi istraživali faktore koji možda utiču na naše uživanje u muzici, književnosti, ali i filmovima.
Autor: Kirstin Foset
Izvor: mentalfloss.com
Prevod: Nataša Đuričić
Kako bi utvrdili zašto su određena poetska dela stilski prijatna dok su neka druga manje ugodna, istraživači sa Univerziteta u Njujorku i sa Maks Plank Instituta za empirijsku stilistiku u Frankfurtu u Nemačkoj, ispitali su više od četiristo volontera koji su pročitali i ocenili 111 dela haiku poezije i 16 soneta. Učesnici su odgovarali na pitanja za svako delo, a jedno od njih je bilo i u vezi sa živopisnošću, odnosno, njihovim doživljajem nakon čitanja. Trebalo je da odgovore da li ih je pesma opustila ili stimulisala, da li je stilski bila privlačna, kao i da li je sadržaj samog dela bio pozitivan ili negativan.
Nije bilo iznenađenje to što se ukus ispitanika razlikovao, ali istraživači su otkrili da su, kada se sve uzme u obzir, pesme koje su sadržale živopisne prikaze bile bolje primljene, a i ocenjene su kao prijatnije. Emocionalna amplituda – koliko je poema emotivno uticala na subjekte – takođe je igrala manju ulogu, pri čemu su čitaoci „pozitivne“ pesme ocenili kao privlačnije i prijatnije u odnosu na one sa negativnim kontekstom. Pesme koje su dobile niže ocene u većini slučajeva su bile one koje su imale negativnu konotaciju i kojima je nedostajalo slikovitih opisa.
Istraživači smatraju i da su pesme sa upečatljivim opisima interesantnije, što bi moglo da objasni njihovu popularnost u ovoj konkretnoj studiji. Nadaju se da će i u budućnosti moći da koriste sličnu metodologiju kako bi istraživali faktore koji možda utiču na naše uživanje u muzici, književnosti, ali i filmovima.
Autor: Kirstin Foset
Izvor: mentalfloss.com
Prevod: Nataša Đuričić
Podelite na društvenim mrežama:
Akcija koja se ne propušta! „2 za 1“– kupite jednu, a drugu knjigu dobijate za 1 dinar
18.06.2025.
Dragi knjigoljupci,
Od 16. do 30. juna 2025. godine, imaćete jedinstvenu mogućnost da iskoriste sjajnu povoljnost – akciju „2 za 1“ u svim Delfi knjižarama i na sajtovima laguna.rs i delfi.rs.
...
više
Promocija romana „Ukus straha“ Zorana Petrovića 24. juna
18.06.2025.
Promocija romana „Ukus straha“ Zorana Petrovića biće održana u utorak 24. juna od 18 sati u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC.
Pored autora, govoriće Mina Kebin, urednica, i dr Dag Kolare...
više
Novi ulov: „Dobro jutro, zvezdo moja“
16.06.2025.
Nije ona uvek bila ovakva.
Uskoro će se u Laguninom izdanju naći preporuka Fredrika Bakmana – „Dobro jutro zvezdo moja“ – debitantski roman švedske spisateljice Johane Svanberj. U centru prič...
više
Promocija romana „Lusi“ Bojana Savića Ostojića 19. juna
18.06.2025.
U četvrtak 19. juna od 18 sati u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC biće održana promocija knjige „Lusi“ Bojana Savića Ostojića.
O knjizi će, pored autora, govoriti Saša Bošković, urednik,...
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2025
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.