Savet koji je K. S. Luis dao svojoj mladoj obožavateljki iz Amerike, Džoan Lankaster

Imanje Kelns, Kamenolom Hedington

Oksford

26. jun 1956. god.

Draga Džoan,

Zahvaljujem se na pismu koje si poslala 3. juna. Tvoj opis Čudesne noći je vrlo dobar. Odnosno, opisala si mesto i ljude i noć i atmosferu... sve si opisala vrlo dobro – ali ne i samu stvar – nisi se dotakla suštine. Ali nije ni čudo! Vordsvort često radi to isto. Njegov „Preludijum“ (moraćeš da ga čitaš narednih 10 godina. I bolje nemoj da počinješ sada jer će to upropastiti neka buduća čitanja) prepun je takvih momenata u kojima je opisano sve osim suštine. Ako postaneš pisac pokušavaćeš da opišeš samu stvar čitavog svog života: i imaćeš sreće ako od mnoštva knjiga, jedna ili dve rečenice, samo na trenutak priđu blizu tom cilju.

Kad je reč o „jel nisam“, „nisam li“ i „zar nisam“ – nema tačnih i netačnih odgovora kada govorimo o jeziku u smislu u kom postoje tačni i netačni odgovori u aritmetici. „Dobar (engleski) jezik“ je onaj kojim govore obrazovani ljudi; tako da nešto što je dobro u jednom trenutku i na jednom mestu, ne mora biti dobro u drugim okolnostima. „Jel nisam“ je bilo dobro pre 50 godina na severu Irske, gde sam ja odrastao, ali ne i na jugu Engleske. „Nisam li“ bi bilo odvratno pogrešno u Irskoj, ali veoma prikladno u Engleskoj. I ja, naravno ne znam koji je od ovih oblika (ako je ijedan) u upotrebi na današnjoj Floridi. Nemoj se obazirati na nastavnike i udžbenike na ovu temu. A nemoj se oslanjati ni na logiku. U redu je reći „više od jednog putnika je povređeno“, iako više od jednog može da se izjednači sa bar dva i samim tim glagol logično treba da bude u množini a ne u jednini!

Ono što je zaista važno je sledeće:

Uvek se trudi da koristiš jezik tako da bude savršeno jasno šta misliš i vodi računa da tvoje rečenice ne mogu da se tumače na više načina.
Uvek se drži jednostavnih, direktnih reči, pre nego dugih i nejasnih. Nemoj implementirati obećanja, već ih ispunjavaj.
Nemoj upotrebljavati apstraktne imenice, ako možeš da se izraziš konkretno. Ako želiš da kažeš „više ljudi umire“, nemoj reći „mortalitet je u porastu“.
U pisanju nemoj da koristiš prideve koji nam samo ukazuju na to kako ti želiš da se mi osećamo povodom toga što opisuješ. Hoću da kažem, umesto da nam kažeš da je nešto bilo „stravično“, opiši ga tako da se prestravimo. Nemoj reći „predivno“; učini da mi kažemo „predivno“ kada pročitamo opis. Vidi, kada koristiš sve te reči (užasavajuće, čudesno, odvratno, izuzetno) je isto kao kao da kažeš čitaocu „Hoćeš li, molim te, da radiš moj posao umesto mene?“.

Nemoj da koristiš reči koje su prejake za temu. Nemoj reći „beskonačno“ ako misliš „vrlo“; u suprotnom neće ti preostati odgovarajuće reči kada budeš želela da govoriš o nečemu što je stvarno beskonačno.

Zahvaljujem se na fotografijama. I ti i Aslan izgledate vrlo dobro. Nadam se da će ti se svideti tvoj novi dom.

S ljubavlju
Tvoj
K.S. Luis

Izvor: flavorwire.com

Podelite na društvenim mrežama: