Sjajni intervjui iz naše arhive – Teri Pračet

Njujork Tajms ima rubriku posvećenu kratkim intervjuima sa piscima na temu književnosti. Veoma zanimljivog sadržaja, i u skladu sa ličnošću pisca, ovi intervjui se čitaju kao produžetak autorskih opusa.

Redakcija Lagune je prenosila neke od njih, i danas smo se prisetili intervjua sa Terijem Pračetom iz 2014. godine koji je „otvorio“ Lagunin izbor ovih interesantnih intervjua.

Preporučite nam jednog pisca koji prema vašem mišljenju nije dovoljno poznat današnjoj publici.

G. K Česterton. U današnje vreme poznat je – ako uopšte to možemo reći – kao autor priča o Ocu Braunu. Moja baka ga je zapravo dobro poznavala i kaže da je pisac bio toliko cenjen da je jednom prilikom voz stajao na železničkoj stanici čekajući da gospodin Česterton završi pisanje priče koju nije stigao na vreme da preda časpoisu The Strand, pa je tek onda krenuo. Kada mi je baka to ispričala, pomislio sam „E, to se zove biti poznata ličnost“.

Ko su vaši omiljeni pisci fantastike?

U redu, priznajem, najviše volim Dž. R. R. Tolkina. Jednom sam mu napisao pismo i dobio veoma lep odgovor od njega. Samo pomislite koliko je on bio zauzet, a ipak je odvojio vremena da odgovori obožavaocu.

Šta je potrebno piscu fantastike da bi njegov roman bio dobar?

Najbolji su romani koji nemaju preterano mnogo fantastičnih elemenata. Zapravo je neophodno kreirati drugu stvarnost – ona je ogledalo našeg sveta, ali joj je odraz samo malčice iskrivljen.

Koje knjige možemo naći u vašoj biblioteci, a možda ne bismo očekivali da vas interesuju?

Trenutno čitam izuzetno dobru knjigu – Feeding Nelson’s Navy (Prehraniti Nelsonovu mornaricu), a pre toga sam istraživao kako se kroz vekove koristio arsenik. Moja kućna biblioteka je uglavnom puna publicistike i interesantnih naslova kao npr. The World of Snot (Svet slina). Pisac nikada ne zna gde sve može pronaći takve dragulje.

Šta ste voleli da čitate kao dete? Koje su bile vaše omiljene knjige?

Retko sam čitao iz zadovoljstva dok sam išao u osnovnu školu, a zainteresovao sam se za knjige tek kada mi je majka obećala peni za svaku stranicu koju bih bez greške pročitao naglas. Na početku ju je moje čitanje skupo koštalo, a onda sam otkrio „Vetar u vrbaku“ Keneta Grejema i prosto sam se oduševio. Junaci su bili pacovi, krtice i jazavci i svi su se ponašali kao ljudi. Pomislio sam „Ovo je čista izmišljotina, ali je fantastična!“ Posle toga sam otišao u biblioteku u kraju i čitao sam sve i svašta. Čak sam se i zaposlio tamo da bih mogao da imam nekoliko članskih kartica.

Koje pisce smatrate svojim idolima?

Moram reći da Marka Tvena smatram bogom književnog sveta. Njegov roman „Život na Misisipiju“ me je raspametio. Naravno, posle toga sam pročitao i roman „Jenki na dvoru kralja Artura“. Nadam se da ova knjiga i dalje interesuje čitaoce jer je Mark Tven jako želeo da da bude čitana, a znam da neka izdanja izostavljaju činjenicu da je mladi Jenki strujom ubio većinu vitezova okruglog stola. E, to je prava fantastika.

Koji romani su najviše uticali na vas kao pisca? Da li postoji roman zbog kojeg ste i vi poželeli da pišete?

To je bez sumnje „Vetar u vrbaku“. Ta knjiga me je oduševila. U tom svetu žabe žive na velikim seoskim imanjima a jazavci i krtice oponašaju britansku gopsodu. Toliko sam je puta pročitao da su stranice počele da ispadaju i srećan sam što u mom izdanju postoje delovi koje su neki izdavači izbacili iz kasnijih izdanja pod izgovorom da su previše ozbiljni i teški za decu. Zbog takvih izjava se razbesnim jer dobra knjiga treba da navede čitaoce da zavole književnost, bez obzira na starosnu grupu. Uostalom, to je mene navelo da pišem.

Koja biste tri pisca pozvali na književnu večeru?

Marka Tvena, G. K Čestertona i Nila Gejmena jer on zna da odabere odličan suši.

A koje biste tri knjige poneli na pusto ostrvo?

„Kako da napravite sopstveni čamac“, „Otrovne biljke južnog Pacifika“ i neki dobar kuvar pun recepata sa morskim plodovima.

Koja je najgora knjiga koju ste ikada pročitali?

Najverovatnije nacrt mog prvog romana, ali mislim da sam se popravio od tada.

Izvor: nytimes.com