Šta je tačno: najvažniji odgovori

Klimatske promene, genetika i ljudski mozak svakim danom zanimaju sve više ljudi. Svaki ozbiljni nedeljnik ili mesečnik, a u poslednje vreme i dnevne novine sve češće pišu o novim naučnim istraživanjima. Televizijski kanali poput Enimal planeta, Diskaverija, Eksplorera, Historija su među najgledanijim televizijskim programima svuda u Evropi. Nije teško ni pretpostaviti zašto.

Savremenog čoveka zbog pritiska pod kojim živi pojave u svetu u kome živi zanimaju više nego ikada. U prazninu koju ne stignu da popune novine, TV i raznovrsna DVD izdanja, uskaču izdavači. Monografije, džepni priručnici za sve i svašta. Ponuda naslova na razvijenim književnim tržištima zaista jeste nepregledna.

Kada je po pitanju izdavanja naučnopopularne literature reč o Srbiji, ne zaostaje se mnogo. Pažnju tako privlače tri naslova iz edicije „Šta je tačno: najvažniji odgovori“ čiji je izdavač Laguna. Knjiga koju potpisuju Volfram Hen i Ekart Meze „Ljudska genetika“ (prevod s nemačkog Anita Batričević) odgovara na pitanja kao što su: da li smo nadomak dizajniranih beba, šta se nasleđuje, šta se može, a šta se sme unapred reći budućim roditeljima, kada ćemo konačno uspeti da pobedimo neizlečive bolesti, hoćemo li uskoro imati lekove spravljene za svakog pojedinca?

Naravno, sva pitanja u vezi sa genetikom podstiču nade ali i strahove. Jer genetika se bavi pojavama koje zadiru u samu srž našeg postojanja. Koje su nade opravdane, a čega zaista treba da se plašimo, šta stvarno možemo da očekujemo od ljudske genetike jesu ključne čovekove dileme. Uglavnom, najvažnije činjenice, sve što treba da znate o ljudskoj genetici objašnjeno je stručno i jednostavno.

Profesor Norbert Herškovic potpisuje knjigu „Mozak“ (prevod: Dragana Naumović). Dugo se o ljudskom mozgu znalo vrlo malo; tek poslednjih decenija saznanja proistekla iz istraživanja mozga omogućavaju potpuniji uvid u ono što se dešava u našim glavama. Međutim, deo tih saznanja, koja se iz naučnih laboratorija probiju do spoljnog sveta, ponovo pokreće nova pitanja: i to ne samo zato što su složena naučna istraživanja retko objašnjiva u celosti i razumljiva. Budući da se javne rasprave uglavnom služe nepotpunim činjenicama, one se onda pretvaraju u tobože naučno dokazana stanovišta. Šta je to što čoveka izdvaja, kada se uzme u obzir da se njegov mozak gotovo ne razlikuje od mozga čovekolikog majmuna? Moramo li da odbacimo ideju slobodne volje zato što, na kraju krajeva, naš mozak određuje sve? Da li će oboljenja mozga, kao Alchajmerova bolest, u doglednoj budućnosti postati izlečiva? Propuštaju li deca presudne prilike ukoliko u određenom životnom dobu ne nauče predviđeno i očekivano? Norbert Herškovic stavlja niz opšteprihvaćenih shvatanja u potpuniji kontekst i pojašnjava šta je od toga ispravno a šta nije. Na taj način postaje jasnije šta mi danas, zapravo, znamo o ljudskom mozgu i koje zaključke na osnovu tog znanja možemo da izvedemo.

Harmut Grasl potpisuje rukopis „Klimatske promene“ (Prevod: Gordana Drinić). Klimatske promene su prisutne i očigledne, pitanja se množe, a nesigurnost raste.

Da li su vruća leta i blage zime vesnici globalnog preokreta? Da li će Alpi uskoro ostati bez glečera? I zašto se klima menja? Guši li „protokol Kjoto“ privredu? Možemo li da utičemo na klimatski sistem? I hoće li obnovljivi izvori energije ikada moći da obezbede dovoljno energije?

Poznati stručnjak za klimu Hartmut Grasl objašnjava čovekov uticaj na klimu. U istoj ediciji pojavila se i knjiga o vešticama, ali one su već neka druga priča...

Izvor: Danas
Autor: Vladimir Matković