Uroš Petrović: Knjiga mozgalica stavlja na slatke muke

Svaka zagonetka u „Zagonetnim pričama” Uroša Petrovića podstiče na razmišljanje ili traži poznavanje zakona prirode.

Slične „Gospodaru prstenova” i „Hobitu” po atmosferi i čudnim bićima kao junacima, nove „Zagonetne priče” Uroša Petrovića ipak se mnogo razlikuju od Tolkinovih romana. Glavni likovi – traperi ili zamkari postavljaju ne fizičke već logičke zamke, za čije rešenje nije potreban čaroban napitak, već malo poznavanja zakona prirode i mnogo razmišljanja.

Autor pomenutih, upravo objavljenih priča u izdanju „Lagune” u domaćoj javnosti upravo i jeste poznat pre svega kao čovek izuzetno visoke inteligencije. Uroš Petrović, pisac, fotograf i direktor srpskog ogranka Mense, uvlači najmlađe u izmišljeni svet trapera koji nailaze na intelektualne izazove. U tome mu pomažu i ilustracije Dejana Mandića. Na čitaocima je da sami ili sarađujući sa vršnjacima i roditeljima pronađu ključ za brojne zagonetke.

Peti, najnoviji nastavak serijala „Zagonetne priče” sadrži mozgalice različite težine i odgovore na svaku zagonetku osim poslednje. Kako kaže autor, misteriju mnogih priča deca će lakše rešiti nego odrasli zbog čega ovo nije samo dečija knjiga.

– U početku, izgledale su kao da su namenjene deci i mladima – objašnjava Uroš Petrović.

– Izveštaji iz biblioteka i knjižara o ranijim nastavcima nedvosmisleno govore da je reč o knjigama koje čitaju svi, od sedam do 107, kao i „Politikin Zabavnik”.

Traperi „Zagonetnih priča” jašu lame, savetuju se sa vidarom, imaju neobična imena – Gof, Korm, Boko, Anul, Puft, Ilas – i deo su, kako kaže autor „ alternativne istorije”. Njegov cilj je da zabavi mlade čitaoce, navede ih na razmišljanje i obavezno uz svaku priču i rešenje, da i neku pouku: „Preterana nestrpljivost smanjuje šansu za uspeh”, „Ponekad je i sporost prava brzina”, „Priroda je savršenstvo! Sve u njoj ima svoji ulogu, i živo i neživo”.

– Pouke su priložene samo kao začin jednoj velikoj avanturi mozga. Ono što je kod njih posebnost jeste što su u njima spojene važne stvari za odrastanje: kreativno razmišljanje, mašta, fikcija, logika i uživanje u lepoj literarnoj formi.

Knjiga mozgalica, kako primećuje njen pisac, „stavlja na slatke muke”, ali nije svaka „muka” ista. Težina misterije označena je brojem listića ginka bilobe koju je Petrović namerno izabrao kao biljku koja poboljšava koncentraciju i čisti um. Za zagonetke koje nose više od šest listića autor kaže da su „nemoguća misija”, čime samo želi da stimuliše čitaoce da ga demantuju i budu ponosni na sebe kada im se „upali lampica”.

Ali jedna mozgalica zaista ostaje pod znakom pitanja. Uroš Petrović nije objavio rešenje poslednje zagonetke u knjizi. Time je na misaoni dvoboj izazvao čitaoce koji mu putem izdavača, „Fejsbuka” i Mense šalju odgovore.

– Dosad je uspelo da je reši samo deset ljudi. Polovina od njih su deca!



Pratilac crnog Ilasa

Priča broj 126. u „Zagonetnim pričama” spada u lakše i nosi tri ginko listića:

Crni Ilas je bio jedan od najboljih jahača u naseobini. Često je, jašući svoju lamu, obilazio i najudaljenije predele. Kad god bi to radio, imao bi i jednog pratioca. Kada bi dojahao u trapersku naseobinu, on bi dolazio sa njim. Kada bi odjahao u noć, sa traperom i njegovom lamom udaljio bi se i njihov nezvani pratilac.

Kako se zove njihov uporni pratilac, čije ime se ne menja ni kada se čita otpozadi?

Rešenje: topot

Autor: J. Stevanović
Izvor: Politika