„Velika čarolija“ Elizabet Gilbert

Memoari Elizabet Gilbert po imenu „Jedi, moli, voli“ prodali su se u 10 miliona primeraka i postali kulturološki fenomen koji je autorki doneo slavu, bogatstvo i kontroverzu. Ali, ta knjiga je objavljena pre skoro jedne decenije, a ona je od tada provela godine dajući sve od sebe da ponovo postane pisac a ne kulturološki fenomen. Njena nova knjiga je „Velika čarolija“ kojom se vraća na teme svog najpoznatijeg dela. „Velika čarolija“ ima za cilj da pomogne čitaocima da žive kreativno, što ne znači neizostavno da „teže životu koji je profesionalno i isključivo posvećen umetnosti“, već da „žive život koji je više vođen radoznalošću nego strahom“. Ako želite da pišete, slikate ili glumite, ova će vam knjiga pomoći u tome. A ako vam je cilj da naučite da klizate, crtate ili pravite modele aviona, ova vam knjiga vam može i u tome pomoći.

„Velika čarolija“ se sastoji iz šest poglavlja: Hrabrost, Očaranost, Dozvola, Istrajnost, Poverenje i Blaženstvo. Gilbert veliki deo knjige odvaja na motivacioni govor koji treba da podstakne našu kreativnost. Ono što odašiljete svetu to će vam se i vratiti. Gilbert ne smatra, kao što se to tvrdi u „Tajni“, da će vas ispravan stav spasiti od bankrotstva ili izlečiti rak. Uopšteno gledano, „Velika čarolija“ daje dobar savet. Nađite vremena u životu da se bavite nečim u čemu zaista uživate, upravo iz tog razloga što vam to predstavlja zadovoljstvo.

Autorka baca svetlo na neke od najtežih osobina kreativnog života – ne samo na osećaj straha već i suočavanje sa odbijanjem i sumnjom, i kako obaviti posao bez obzira na sve. To su stvari koje Elizabet Gilbert s lakoćom radi. (Kao tinejdžer je prevazišla strah kada je „shvatila da je dosadan“.) Ona uzgredno objašnjava da čak i kada nema nadahnuće, ona sedne i radi, na taj način pokazujući svoju otvorenost vaseljeni. Gilbert svoju radnu etiku prikazuje u najgorem slučaju kao nešto sporedno a u najboljem kao čarobnog saradnika, ključnog za njen rad. Time zapada u neku vrstu lažne skromnosti, umanjujući ono što dobro radi da bi naglasila čaroliju nad kojom nema nikakvu kontrolu. Mnogo je teže dostići njenu posvećenost i neizmerno samopouzdanje nego naglas reći „ja sam pisac“.

Izvor: nytimes.com
Prevod: Vladimir Martinović