Životne lekcije pod stare dane

Spasavanje Misi Karmajkl je priča o sedamdesetdevetogodišnjoj Misi koja je tvrdoglava, usamljena i štedljiva, i uz poneki očajnički gutljaj šerija ili vina uverava sebe da joj niko nije potreban. No jednog dana u parku neočekivano nailazi na neke drugačije ljude, na topli glas prijateljstva, pruženu ruku. Zbunjena i nenavikla na takve odnose, Misi odlučuje da pod stare dane isproba novu vrstu poznanstva, ne nadajući se, međutim, da će se među njenim najvećim prijateljima naći i jedan pas. Ako ste fan Uvea, vreme je da upoznate žensku verziju ovog omiljenog gunđala.



Misi živi sama u velikoj kući u jednom engleskom selu i dane provodi bez ijednog prijatelja dok tuguje za porodicom koju je izgubila. Njen sin živi u Sidneju sa suprugom i unukom kojeg bi volela da viđa češće i razmazi kako priliči jednoj baki. Nedostaju joj i čezne da joj se bar ponekad jave, ali je ogorčena i razočarana u sina jer izgleda da nema vremena čak ni da joj pošalje kratak imejl s vremena na vreme. Otuđila se i od ćerke posle jedne kobne svađe u kojoj je izrečeno nedopustivo, njih dve više uopšte ne govore. Jedino što joj preostaje je da se priseća srećnijih dana, kada su deca bila mala i kada se velikom porodičnom kućom orio smeh. Nostalgija joj vraća uspomene i na muža i na ceo jedan život koji kao da je neko drugi živeo umesto nje.

Jednog dana odlučuje da izađe iz kuće i odlazi da vidi lepe ribice u lokalnom parku. Od tog trenutka njen život dobija novi smisao jer u njega ulaze živopisni ljudi. Upoznaje Silvi, ljubaznu i veselu dizajnerku enterijera koja postaje opčinjena Misinom kućom i porodičnim uspomenama na tavanu. Upoznaje i Anđelu, samohranu majku čiji sin Otis joj odmah prirasta za srce jer je neodoljivo podseća na unuka koji je daleko u Australiji. Kada Anđelina prijateljica pozove sa molbom da se neko pobrine za njenog psa, Misi dobija još jednog, četvoronožnog, prijatelja. U početku nije baš bila oduševljena što ima životinju u kući, ali kako je vreme prolazilo pas Bobi joj je postao odličan sagovornik u kući u kojoj je do tada odzvanjala tišina. Uz nove prijatelje i njihovu podršku, ona će ponovo biti srećna i uspeti da obnovi odnos sa svojom decom.

Ovaj roman vraća nadu u dobrotu u ljudima i naglašava koliko može značiti ljubazna reč ili naizgled malo dobro delo koje nekome menja život iz korena. Nijedan čovek nije ostrvo, a pogotovo Misi, i mada je dugo mislila da joj baš niko nije potreban, uz pomoć svih ljudi koje upoznaje mi pratimo njeno drugo odrastanje. Ona ponovo pronalazi sebe, otvara srce, prihvata da neke stvari ne može da promeni i konačno živi spokojno ulazeći u devetu deceniju života.

Autor teksta: Dunja Lozuk