Dženi Kolgan u crticama: Nikada se ne suzdržavajte

Iz razgovora sa Dženi Kolagan upoznaćete njen pristupu pisanju, šta, po njenom mišljenju, ljubavnu priču čini neodoljivom, i kakvi su romantični junaci za koje čitaoci istinski navijaju.



Šta vas je navelo na pisanje ljubavnih romana? Možete li nam reći nešto o procesu pisanja vaše prve knjige?

Oduvek sam volela romantične komedije, zaista jesam, pa mi je, kada sam počela da pišem, to delovalo kao logičan potez. U to vreme, u mojim dvadesetim, dok sam intenzivno tragala za dobrim momkom, Helen Filding i Marijana Kiz su bile izuzetno popularne, zbog čega mi je bilo sasvim prirodno da pišem o sopstvenom životu.

Koliko je ambijent važan u vašim knjigama i u ljubavnim romanima uopšteno?

Volim da imam jasan osećaj prostora u kojem se likovi nalaze i načina na koji to utiče na njihovo raspoloženje. Živim pored mora i to zaista volim – blizinu vode. Ali volim i grad. U zavisnosti od toga gde sam, drugačije se osećam. Pravi je kompliment kada mi čitaoci kažu da umem da dočaram prostor.

Savremeni ljubavni romani i romantične komedije još uvek su u cvatu. Imate li preporuke za čitanje?

Naravno, ima zaista mnogo sjajnih pisaca. Sofi Kinsela je uvek dobar izbor. Obožavam i Ketlin Hejni – ona je neverovatno duhovita, zaista me zasmejava.

Možete li nam reći nešto o svojoj uobičajenoj rutini pisanja i kako izgleda vaš tipičan dan?

Oh, ništa naročito zanimljivo. Budim se rano, vežbam – često trčim sa psima – a zatim oko 11.30 sednem da pišem, najčešće u nekom kafiću. Dnevno napišem oko 2.500 reči. Završavam oko dva po podne, a zatim volim da sviram klavir, razgovaram s decom, pa onda moj partner ili ja spremamo večeru i gledamo televiziju sa klincima. Ipak, ono što je bitno jeste da je rutina veoma važna – svi pisci je imaju.

Koliko su likovi važni u pisanju ljubavnog romana?

Likovi su najvažniji u svakoj priči. Ako zavolite junaka, pratićete ga bilo gde. Ako vam do njega nije stalo, nije važno koliko je zaplet savršeno osmišljen ili opis živopisan – knjiga će ostaviti mlak utisak. Morate poznavati i voleti junake o kojima pišete što je moguće dublje.



Šta čini zaista neodoljivog i nezaboravnog ljubavnog junaka jednog romana?

Svi smo različiti. Meni se dopada ljubaznost, naročito kada je neočekivana, i naravno dobar smisao za humor. Ne volim muškarce koji su previše nametljivi – to je jezivo. Ne volim ni savršenstvo, jer nikada ne deluje istinito, kao na primer muškarac koji je uvek dostupan i nema sopstveni život osim što čeka na junakinju.

Mnogi veruju da je pisanje neka vrsta magičnog procesa. Zašto ste se odlučili da vodite kurs kreativnog pisanja?

Zato što sam želela da demistifikujem proces. Iskreno, svako može da napiše knjigu. Da li će drugi želeti da je čitaju, naravno, drugo je pitanje. Ali sam čin zapisivanja sopstvenih misli treba da bude dostupan svima, bez baratanja stručnim terminima ili besmislenim tehničkim pravilima.

Za kraj, možete li podeliti svoj najvažniji savet piscima koji žele da napišu ljubavni roman?

Budite autentični. Pišite ono što osećate, o partneru kakvog zamišljate. Budite onoliko iskreni koliko možete da podnesete. To će čitaoci uvek prepoznati u vašim likovima. To je ubedljivo najvažnija stvar u pisanju – sve ostalo je samo puko zapisivanje. Kada se govori o „glasu“ pisca, zapravo se misli na to da li je pisac veran sebi. Vi ste jedinstveni i to je ono što unosite u priču. Nikada se ne suzdržavajte. Sve ostalo što treba da znate naučili ste još u osnovnoj školi.

Autor: Ebi Parsons
Izvor: curtisbrowncreative.co.uk
Prevod: Laguna