Prikaz knjige „Dženis: Njen život i muzika“: Istinita priča o životu prve ženske rok zvezde

Iako je prošlo pola veka otkako je Dženis Džoplin napustila ovaj svet u 27. godini života nakon slučajnog predoziranja heroinom, sećanje na njen život i muziku ne bledi.

Autorka Holi Džordž-Voren u novoj biografiji slavne muzičarke navodi Pink, Ejmi Vajnhaus, Lejdi Gagu i Lusindu Vilijams kao samo neke od bezbroj umetnica koje je prva ženska rok zvezda inspirisala svojom strašću, smelim zvukom koji je rušio granice žanrova i nenadmašnom vokalnom snagom.

Ova devojčica iz malog grada u Teksasu je krajem šezdesetih godina prošlog veka izrasla u muzičku zvezdu koja je definisala slobodni duh psihodelične scene San Franciska. Tokom veoma kratke karijere, njeno stvaralaštvo je doživelo zadivljujuću transformaciju i napredak, uprkos preovlađujućem šovinizmu epohe i brojnim ličnim demonima. „Ona je život prigrlila sa radosnom žestinom, mada nikada nije mogla da umakne od suštinske tame“, piše Džordž-Voren.

Dženis je detinjstvo i ranu mladost provela u gradiću Port Artur, u Teksasu. Džordž-Voren je opisuje kao „muškaračicu“ koja je vreme najradije provodila sa dečacima iz komšiluka. Pod uticajem oca, čoveka koji nije preterano mario za prihvaćene norme i očekivanja okoline, veoma rano je prigrlila životni stil bitnika; eksperimentisala je sa seksualnošću, alkoholom i drogom i nastupala pred publikom u kafeima. Ova biografija puna je svedočanstava Dženisinih savremenika, koji sa neskrivenim oduševljenjem opisuju njen pevački talenat, ali i kompleksnu ličnost koja se iza njega krila.

Nastup sa bluz-rok bendom Big Brother and the Holding Company na muzičkom festivalu u Montereju 1967. godine doneo joj je status superstara. Hrabro zakoračivši u (dominantno muški) svet američke rok muzike, suočila se sa seksizmom koji nam danas deluje gotovo praistorijski: kritičari su komentarisali njenu visinu i izgled; jedan kritičar Roling stouna napisao je da se na sceni ponaša kao „arogantna kurva“. Bilo je tu i šokantnih epizoda fizičkog nasilja, poput incidenta prilikom koga je pevač Džeri Li Luis prvo udario Dženis, a zatim joj se izdrao u lice: „Ako hoćeš da izigravaš muškarca, ponašaću se prema tebi kao prema muškarcu.“

Džordž-Voren, dugogodišnja novinarka Roling stouna i autorka zapaženih biografija Aleksa Čiltona i Džina Otrija, ne pridaje previše pažnje tračevima o Dženisinom hedonističkom životu tokom šezdesetih. Prvenstveno je zainteresovana za njenu ambicioznu muziku, živopisnu ličnost i bolna emocionalna iskustva. Posle rastanka sa bendom Big Brother, posvetila se kreiranju sopstvenog muzičkog izraza: kombinacije bluza, soula, roka i kantrija, čije savršeno otelovljenje nalazimo u albumu „Pearl“ (1971), objavljenom samo nekoliko meseci nakon njene smrti.

Dženisin glas u ovoj izvanrednoj knjizi oživljen je kroz stare intervjue, svedočanstva prijatelja i kolega i, na najdirljiviji način, kroz pisma roditeljima u Teksasu, u kojima ih detaljno obaveštava o apsolutno svemu: od uzbuđenja koje joj donose nastupi do rada na ploči u muzičkom studiju. Nezadovoljstvo roditelja načinom života koji je opisivala samo je produbljivalo njeno osećanje usamljenosti. Rešenje je tražila u drogama, za koje je tvrdila da joj pomažu da pobegne od svojih misli i sakrije se od sveta – tragično priznanje nekoga ko je ovom svetu toliko pružio.

Autor: Džon Dolan
Izvor: rollingstone.com
Prevod: Jelena Tanasković