Prikaz mladih kritičara: „Serafina Krin i Srce sveta“

U ovoj knjizi, kao i u večnom klasiku „Čarobnjak iz Oza“, devojčica sa psom i neobičnim prijateljima odlazi stazom od oniksa kod sveznajućeg vrhovnog bića, kako bi dobila odgovor koji već odavno zna i nosi u sebi.

Ta devojčica je Serafina Krin i živi u gradu Sumrakovcu sa ocem vilenjakom, majkom vešticom, psom Lokijem i dekom koji obožava da eksperimentiše u svojoj laboratoriji.

Ona je dobra, pametna, radoznala, ali i drugačija. Želi da postane pisac i vlasnik feniksovog pera, ali njena majka ima neke druge planove za nju.
 
Jednog jutra, dok se svi pripremaju za proslavu Serafininog dvanaestog rođendana, događa se nešto neočekivano: sva čudovišta počinju da nestaju!

Da bi otkrila razlog tome i pomogla porodici i čitavoj Magoviji, Serafina, sa svojim psom koji govori, stidljivim dečakom Vidom koji voli da čita i akrepom Persivalom koji redovno nosi svoj plavi teg za vežbanje, kreće u nezaboravnu avanturu koja će iskušati njihova srca, hrabrost i um, a svaki njihov pokret odrediće sudbinu sveta.

Dok nam čuma priča o slovenskoj mitologiji, hidra opisuje grčku, a kraken svojim pipcima dočarava nordijsku, začini mašte, originalnosti i humora daju ovoj knjizi moć da svako dete nauči nešto novo, ali i da ga glasno nasmeje.

Svidelo mi se što se spisateljica poigrava rečima, kao na primer kad biblioteku naziva knjigoteka i time pokazuje pravu svrhu i namenu tog objekta, ili kada u „Enciklopediji flore i faune Magovije“ biljkama i životinjama daje naučna imena koja opisuju njihove karakteristike: oštrojež (boc-boc), električna pečurka (fungi pec), nestajuća ovca (space-time puf) itd.

Posebno me je oduševila sposobnost spisateljice da stvori lik kakav je do sada postojao samo u stranoj književnosti. Taj lik je devojčica, ali i čudovište; prijatelj sa svima, a opet sama i potpuno svoja. Serafina Krin je savršen primer za sve koji se često osećaju usamljeno i bezvredno, jer žive po drugačijim standardima od normalnih i cene vrednosti koje su u današnjem svetu zapostavljene. Zato nas ona svojim postupcima i rečima motiviše da uvek verujemo u sebe i ne odustajemo od svog cilja. Takođe nam poručuje da ne treba da nas bude sramota da tražimo pomoć kada naiđemo na zlo, nesmisao ili neznanje, jer „traženje pomoći nije odlika slabosti. To je obeležje hrabrosti i snage.“

Serafina mlađe generacije upućuje na ispravan put, a starije vraća na njega, kako bismo zajedno mogli da stvorimo bolji svet, pun ljubavi, mudrosti i sloge.

Autor: Inga, 11 godina