VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar
Filteri
Čitanje fikcije ne znači da ste usamljeni (ali bi zato čitanje nefikcije to moglo značiti)
28.09.2018.
Ako puno čitate, drugi bi mogli nagovestiti ili vam čak reći direktno da vas to čini društveno neprilagođenim ili usamljenim.
Međutim, ulazeći dublje u psihološke, socijalne i kulturološke aspekte čitanja, naišla sam na fascinantno istraživanje koje sugeriše suprotno.
„Knjigoljupci naspram štrebera: čitanje fikcije nasuprot esejistici, divergentna povezanost sa socijalnim veštinama i simulacija izmišljenih društava“ naziv je rada koji su napisali psiholozi Rejmond A. Mar i Kit Oatli. Uradili su neka fascinantna ispitivanja o uticaju čitanja na mozak a njihovi rezultati nisu izuzetak.
Knjigoljupci naspram štrebera u društvenoj sferi
Jednostavno rečeno, istraživanje „Knjigoljupci naspram štrebera“ pokazuje da, premda se na strasne čitaoce često gleda kao na čudake, taj bi stereotip mogao biti istinit samo za one koji čitaju dela iz oblasti esejistike.
Kako je to uopšte moguće?
Čitaoci fikcije poniru u svet književnih likova na način koji je sličan socijalnoj interakciji u stvarnom svetu. To im omogućava da poboljšaju ili bar održavaju sposobnost društvene komunikacije dok nefikcija to svojim čitaocima ne pruža.
Koji su dokazi za to?
Pa, proučavano je koliko su učesnici istraživanja bili izloženi fikciji i nefikciji tokom života, kao i njihov učinak na testovima empatije i socijalne inteligencije.
Uopšteno gledajući, što su učesnici više čitali fikciju, to su bolje prolazili na testovima društvenih sposobnosti. S druge strane, rezultati čitalaca esejistike i dela koja ne pripadaju fikciji su bili obrnuti tome.
Takođe, učesnici sa sklonošću da se više užive u priču – neodvojiv deo fikcije – bolje su predviđali svoje rezultate na testovima empatije. Možda ćete reći da su starosno doba, inteligencija ili pismenost mogli uticati na rezultate, ali to je sve uzeto u obzir.
Tako da uživajte u fikciji!
Međutim, ne zaboravite ni dela koja nisu fikcija! Ne mislim da ovo istraživanje treba tumačiti kao sugestiju da fikciju treba čitati više od knjiga koje nisu romaneskno štivo, već samo kao odgovor na stereotipe tipa „oni što čitaju su usamljeni“!
Izvor: tolstoytherapy.com
Prevod: Vladimir Martinović
Međutim, ulazeći dublje u psihološke, socijalne i kulturološke aspekte čitanja, naišla sam na fascinantno istraživanje koje sugeriše suprotno.
„Knjigoljupci naspram štrebera: čitanje fikcije nasuprot esejistici, divergentna povezanost sa socijalnim veštinama i simulacija izmišljenih društava“ naziv je rada koji su napisali psiholozi Rejmond A. Mar i Kit Oatli. Uradili su neka fascinantna ispitivanja o uticaju čitanja na mozak a njihovi rezultati nisu izuzetak.
Knjigoljupci naspram štrebera u društvenoj sferi
Jednostavno rečeno, istraživanje „Knjigoljupci naspram štrebera“ pokazuje da, premda se na strasne čitaoce često gleda kao na čudake, taj bi stereotip mogao biti istinit samo za one koji čitaju dela iz oblasti esejistike.
Kako je to uopšte moguće?
Čitaoci fikcije poniru u svet književnih likova na način koji je sličan socijalnoj interakciji u stvarnom svetu. To im omogućava da poboljšaju ili bar održavaju sposobnost društvene komunikacije dok nefikcija to svojim čitaocima ne pruža.
Koji su dokazi za to?
Pa, proučavano je koliko su učesnici istraživanja bili izloženi fikciji i nefikciji tokom života, kao i njihov učinak na testovima empatije i socijalne inteligencije.
Uopšteno gledajući, što su učesnici više čitali fikciju, to su bolje prolazili na testovima društvenih sposobnosti. S druge strane, rezultati čitalaca esejistike i dela koja ne pripadaju fikciji su bili obrnuti tome.
Takođe, učesnici sa sklonošću da se više užive u priču – neodvojiv deo fikcije – bolje su predviđali svoje rezultate na testovima empatije. Možda ćete reći da su starosno doba, inteligencija ili pismenost mogli uticati na rezultate, ali to je sve uzeto u obzir.
Tako da uživajte u fikciji!
Međutim, ne zaboravite ni dela koja nisu fikcija! Ne mislim da ovo istraživanje treba tumačiti kao sugestiju da fikciju treba čitati više od knjiga koje nisu romaneskno štivo, već samo kao odgovor na stereotipe tipa „oni što čitaju su usamljeni“!
Izvor: tolstoytherapy.com
Prevod: Vladimir Martinović
Podelite na društvenim mrežama:
Jelena Bačić Alimpić o „Krojaču“: Ljubav u doba bezumlja
16.06.2025.
Sa Jelenom Bačić Alimpić, jednom od naših najcenjenijih i najčitanijih književnica, razgovarali smo o novom romanu „Krojač“, u kojem ispisuje redove o ljubavi, hrabrosti, nadi i sudbini, koja se, popu...
više
Miomir Petrović o romanu „Dionizije 1941“: Pisanje je i terapija, kao što je i čitanje
16.06.2025.
Pisac Miomir Petrović izjavio je da je napisao roman o prećutanom glumcu Ivanu Petroviću, fasciniran njegovom ličnošću, da živimo u vremenu surovog konzumerizma i da su pisanje i čitanje terapija.
...
više
Neko ne želi da istina iz močvare izađe na videlo: „Mesta prelaska“ Eli Grifits od 18. juna u prodaji
16.06.2025.
Roman „Mesta prelaska“ Eli Grifits je odličan krimić sa primesama trilera i arheološke misterije o Rut Galovej, arheološkinji i stručnjaku za forenziku. Napet, atmosferičan roman uz lične dileme i raz...
više
Prikaz knjige „Kako da razgovarate sa svima“: Klasik savremene popularne psihologije
16.06.2025.
Knjiga „Kako da razgovarate sa svima: 92 male tajne za veliki uspeh u poslu i privatnom životu“ američke psihološkinje i konsultantkinje za komunikaciju Lil Launds predstavlja praktičan vodič za pobol...
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2025
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.