VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar
Filteri
3 pitanja za... Petra Žebeljana
06.07.2022.
Povod: Knjiga „Sabor srpskih velikana“, koja na popularan način predstavlja mnoge interesantne i manje poznate podatke o znamenitim ličnostima koje su delale od 1848. do okončanja Velikog rata 1918. godine.
Kako je izgledao rad na knjizi „Sabor srpskih velikana“?
U vreme pandemije bez velike potrebe nisam izlazio iz kuće. Takva okolnost mi je omogućila da se osamim i ponovo pročitam davno prelistavane knjige, ali i da se zainteresujem za nova saznanja naših istoričara o znamenitim Srbima iz druge polovine 19. i prvih decenija 20. veka. Kada je čovek mlad, zanosi se poezijom, a kada je stariji, interesuje se za prošlost svog naroda i drugih naroda, jer u prošlosti se nalaze odgovori na mnoga pitanja o životu u vremenima koja su pred nama, posebno pred mladim ljudima.
Do kakvih ste zanimljivih podataka dolazili proučavajući biografije srpskih velikana? Da li Vas je nešto posebno iznenadilo?
Proučavajući životopise srpskih velikana iz 19. veka, graditelja modernog srpskog identiteta, video sam sa koliko su žrtava i samopregora kao mladi ljudi odlazili na evropske univerzitete i potom se vraćali u Srbiju kao naučnici, lekari, pravnici, inženjeri, umetnici... Vodili su čak žestoku borbu za svoju ulogu u mladoj srpskoj državi protiv Srba iz preka. Treba se ovde setiti tužne sudbine Jovana Sterije Popovića. Od mladih školovanih Srba iz Srbije malo ko je ostajao u zemlji gde je sticao znanja, već su se skoro svi vratili u zavičaj i zauzeli odgovorna radna mesta. I danas naši najbolji mladi odlaze na prestižne univerzitete u Evropi i svetu, završavaju visoke škole, ali se malo njih vrati u domovinu. Nije sada prilika da detaljnije analiziram i odgovorim zašto je to tako.
Čija biografija Vas je posebno zainteresovala i zašto?
Među Srbima koji su se posle školovanja na Zapadu vratili u svoju zemlju, pored desetine i desetine školovanih, sa posebnim divljenjem i velikim poštovanjem ističem Jovana Skerlića, književnog istoričara i kritičara koji je za samo 37 godina života uspeo da ostvari respektabilno književno delo. Treba pročitati bar nekoliko njegovih tekstova da bi se shvatila veličina ovog genija.
Autor: Maja Šarić
Izvor: časopis Bukmarker, br. 17
Kako je izgledao rad na knjizi „Sabor srpskih velikana“?
U vreme pandemije bez velike potrebe nisam izlazio iz kuće. Takva okolnost mi je omogućila da se osamim i ponovo pročitam davno prelistavane knjige, ali i da se zainteresujem za nova saznanja naših istoričara o znamenitim Srbima iz druge polovine 19. i prvih decenija 20. veka. Kada je čovek mlad, zanosi se poezijom, a kada je stariji, interesuje se za prošlost svog naroda i drugih naroda, jer u prošlosti se nalaze odgovori na mnoga pitanja o životu u vremenima koja su pred nama, posebno pred mladim ljudima.
Do kakvih ste zanimljivih podataka dolazili proučavajući biografije srpskih velikana? Da li Vas je nešto posebno iznenadilo?
Proučavajući životopise srpskih velikana iz 19. veka, graditelja modernog srpskog identiteta, video sam sa koliko su žrtava i samopregora kao mladi ljudi odlazili na evropske univerzitete i potom se vraćali u Srbiju kao naučnici, lekari, pravnici, inženjeri, umetnici... Vodili su čak žestoku borbu za svoju ulogu u mladoj srpskoj državi protiv Srba iz preka. Treba se ovde setiti tužne sudbine Jovana Sterije Popovića. Od mladih školovanih Srba iz Srbije malo ko je ostajao u zemlji gde je sticao znanja, već su se skoro svi vratili u zavičaj i zauzeli odgovorna radna mesta. I danas naši najbolji mladi odlaze na prestižne univerzitete u Evropi i svetu, završavaju visoke škole, ali se malo njih vrati u domovinu. Nije sada prilika da detaljnije analiziram i odgovorim zašto je to tako.
Čija biografija Vas je posebno zainteresovala i zašto?
Među Srbima koji su se posle školovanja na Zapadu vratili u svoju zemlju, pored desetine i desetine školovanih, sa posebnim divljenjem i velikim poštovanjem ističem Jovana Skerlića, književnog istoričara i kritičara koji je za samo 37 godina života uspeo da ostvari respektabilno književno delo. Treba pročitati bar nekoliko njegovih tekstova da bi se shvatila veličina ovog genija.
Autor: Maja Šarić
Izvor: časopis Bukmarker, br. 17
Podelite na društvenim mrežama:
Povezani naslovi
Jelena Bačić Alimpić o „Krojaču“: Ljubav u doba bezumlja
16.06.2025.
Sa Jelenom Bačić Alimpić, jednom od naših najcenjenijih i najčitanijih književnica, razgovarali smo o novom romanu „Krojač“, u kojem ispisuje redove o ljubavi, hrabrosti, nadi i sudbini, koja se, popu...
više
Miomir Petrović o romanu „Dionizije 1941“: Pisanje je i terapija, kao što je i čitanje
16.06.2025.
Pisac Miomir Petrović izjavio je da je napisao roman o prećutanom glumcu Ivanu Petroviću, fasciniran njegovom ličnošću, da živimo u vremenu surovog konzumerizma i da su pisanje i čitanje terapija.
...
više
Neko ne želi da istina iz močvare izađe na videlo: „Mesta prelaska“ Eli Grifits od 18. juna u prodaji
16.06.2025.
Roman „Mesta prelaska“ Eli Grifits je odličan krimić sa primesama trilera i arheološke misterije o Rut Galovej, arheološkinji i stručnjaku za forenziku. Napet, atmosferičan roman uz lične dileme i raz...
više
Prikaz knjige „Kako da razgovarate sa svima“: Klasik savremene popularne psihologije
16.06.2025.
Knjiga „Kako da razgovarate sa svima: 92 male tajne za veliki uspeh u poslu i privatnom životu“ američke psihološkinje i konsultantkinje za komunikaciju Lil Launds predstavlja praktičan vodič za pobol...
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2025
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.