VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar
Filteri
Kako tehnologija određuje način na koji čitamo?
14.12.2018.
Nikada nije bio bolji trenutak da se posvetite čitanju – ali nikada nije bilo ni toliko zbunjujuće i zastrašujuće.
.jpg)
Činjenica da uopšte čitate i ovaj tekst predstavlja neku vrstu pobede. Sajtovi velikih novinskih kuća objavljuju više od 77 miliona tekstova, svake nedelje. „Njujork Tajms“ objavi oko 150 priča svakog dana. Tokom prošle godine, u Sjedinjenim Državama prodato je 687.2 miliona knjiga – i to samo štampanih izdanja, ne računajući elektronske knjige.
Reči su svuda. Nisu sve baš birane reči, priznajem, ali danas smo preplavljeni rečima kao nikada pre u istoriji čovečanstva. Reči su u našim knjigama, na našim e-čitačima, u novinama i časopisima, na laptopovima i telefonskim ekranima. Ako vam je važna količina, onda nikada nije bilo bolje vreme da budete čitalac. Ali po svim drugim merilima, nikada nije bilo ovoliko zbunjujuće i zastrašujuće vreme za čitanje. Imamo sve manje vremena, a sve više mogućnosti; koncentracija nam slabi, a sve više stvari nas ometa. U prilog tome, možda je krajnje vreme da se bacimo na čitanje, i to sa velikim starinskim Č. To ne znači samo skrolovati, letimično pregledati statuse i objave, leteti sa stranice na stranicu prateći linkove, dok potpuno ne izgubite pojam o tome kako ste se tu uopšte našli. Ne da grickate, već da se gostite; natrpati puna usta; zadržavati se na rečenici da biste što bolje shvatili smisao onoga što piše između redova. I kada radite do kasno u noć, a vaš raspored zavisi i od drugih ljudi, čitanje – dobrovoljno upuštanje u tu jednostranu aktivnost, posvećivanje umetnosti umesto aplikaciji – predstavlja određeni vid otpora.
Dakle, kako nam to polazi za rukom? Kako nam sve te reči izlaze pred oči (neizbežno), ulaze u uši (sve jače) i (nadajmo se) u mozgove? Kako se način na koji čitamo menja? Najkraći odgovor isti je kao i uvek: ljudi se prilagođavaju. Duži odgovor glasi da postoji onoliko odgovora koliko postoji reči – zbog čega bi nam bilo potrebno mnogo vremena da ih sve prečešljamo. U svakom slučaju, vreme je da i sami razmislimo o sopstvenim odgovorima. I možda, ako je sreće, sledeći put kada se budemo našli u gradskom prevozu nečemo skrolovati po telefonu, već ćemo se udubiti u neku dobru knjigu.
Izvor: wired.com
Prevod: Maja Horvat
Činjenica da uopšte čitate i ovaj tekst predstavlja neku vrstu pobede. Sajtovi velikih novinskih kuća objavljuju više od 77 miliona tekstova, svake nedelje. „Njujork Tajms“ objavi oko 150 priča svakog dana. Tokom prošle godine, u Sjedinjenim Državama prodato je 687.2 miliona knjiga – i to samo štampanih izdanja, ne računajući elektronske knjige.
Reči su svuda. Nisu sve baš birane reči, priznajem, ali danas smo preplavljeni rečima kao nikada pre u istoriji čovečanstva. Reči su u našim knjigama, na našim e-čitačima, u novinama i časopisima, na laptopovima i telefonskim ekranima. Ako vam je važna količina, onda nikada nije bilo bolje vreme da budete čitalac. Ali po svim drugim merilima, nikada nije bilo ovoliko zbunjujuće i zastrašujuće vreme za čitanje. Imamo sve manje vremena, a sve više mogućnosti; koncentracija nam slabi, a sve više stvari nas ometa. U prilog tome, možda je krajnje vreme da se bacimo na čitanje, i to sa velikim starinskim Č. To ne znači samo skrolovati, letimično pregledati statuse i objave, leteti sa stranice na stranicu prateći linkove, dok potpuno ne izgubite pojam o tome kako ste se tu uopšte našli. Ne da grickate, već da se gostite; natrpati puna usta; zadržavati se na rečenici da biste što bolje shvatili smisao onoga što piše između redova. I kada radite do kasno u noć, a vaš raspored zavisi i od drugih ljudi, čitanje – dobrovoljno upuštanje u tu jednostranu aktivnost, posvećivanje umetnosti umesto aplikaciji – predstavlja određeni vid otpora.
Dakle, kako nam to polazi za rukom? Kako nam sve te reči izlaze pred oči (neizbežno), ulaze u uši (sve jače) i (nadajmo se) u mozgove? Kako se način na koji čitamo menja? Najkraći odgovor isti je kao i uvek: ljudi se prilagođavaju. Duži odgovor glasi da postoji onoliko odgovora koliko postoji reči – zbog čega bi nam bilo potrebno mnogo vremena da ih sve prečešljamo. U svakom slučaju, vreme je da i sami razmislimo o sopstvenim odgovorima. I možda, ako je sreće, sledeći put kada se budemo našli u gradskom prevozu nečemo skrolovati po telefonu, već ćemo se udubiti u neku dobru knjigu.
Izvor: wired.com
Prevod: Maja Horvat
Podelite na društvenim mrežama:
Akcija koja se ne propušta! „2 za 1“– kupite jednu, a drugu knjigu dobijate za 1 dinar
17.06.2025.
Dragi knjigoljupci,
Od 16. do 30. juna 2025. godine, imaćete jedinstvenu mogućnost da iskoriste sjajnu povoljnost – akciju „2 za 1“ u svim Delfi knjižarama i na sajtovima laguna.rs i delfi.rs.
...
više
Organizovano autorsko veče o prof. dr Darku Tanaskoviću i promocija knjige ,,Alija: ulema ili balija?
17.06.2025.
U „Muzeju Hercegovine“ u Trebinju 13. juna održano je autorsko veče ,,Ko je prof. dr Darko Tanasković".
U okviru večeri održana je i promocija knjige ,,Alija: ulema ili...
više
Jelena Bačić Alimpić o „Krojaču“: Ljubav u doba bezumlja
16.06.2025.
Sa Jelenom Bačić Alimpić, jednom od naših najcenjenijih i najčitanijih književnica, razgovarali smo o novom romanu „Krojač“, u kojem ispisuje redove o ljubavi, hrabrosti, nadi i sudbini, koja se, popu...
više
Miomir Petrović o romanu „Dionizije 1941“: Pisanje je i terapija, kao što je i čitanje
16.06.2025.
Pisac Miomir Petrović izjavio je da je napisao roman o prećutanom glumcu Ivanu Petroviću, fasciniran njegovom ličnošću, da živimo u vremenu surovog konzumerizma i da su pisanje i čitanje terapija.
...
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2025
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.