Aktuelnije nego ikad: „Homo deus – Kratka istorija sutrašnjice“

Juval Noa Harari (1976) je izraelski pisac i istoričar, i redovni profesor istorije na katediri na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu. Kao autor koji se bavi socijalnim temama, on istražuje pitanja slobodne volje, svesti, inteligencije i sreće.

Polazeći od teze o kognitivnoj revoluciji u koju je Homo sapiens ušao pre 70.000 godina, u svom popularno-naučnom bestseleru „Sapijens – Kratka istorija čovečanstva“ (2014) Harari je pisao o značaju jezika, struktuiranog društva, poljoprivrede i razvoja nauke koji su omogućili čoveku da gotovo potpuno vlada svojim okruženjem i da se nađe na vrhu prirodne lestvice na planeti. Oslanjajući se na te fokalne tačke, Harari svoje izlaganje nastavlja u „Kratkoj istoriji sutrašnjice“ u kojoj dalje istražuje kojim putem bi se čovečanstvo još moglo civilizacijski kretati, gde je pitanje transhumanizma svakako jedno od najbitnijih. Jer, kako primećuje Harari „kakve god neobične i bizarne oblike život poprimao, uvek je ostajao unutar granica ogranskog sveta“. Sada, smatra on, čovečanstvo stoji na tački odakle može poći ka sintezi organskog i neorganskog, odnosno života i tehnologije.

Harari uz mnogo slikovitih i zanimljivih primera jasno i prijemčivo razlaže tačke u razvoju čoveka, iznoseći konačno tezu da bi se istorijski period u kom živimo slobodno mogao preimenovati u antropocen, jer čovečanstvo kolektivno deluje na svoju okolinu sistematskije od svega ostalog na planeti.

Knjiga je podeljena na tri veća odeljka: Homo sapijens osvaja svet, Homo sapijens daje smisao svetu, i Homo sapijens gubi kontrolu. Prvi deo je i vrsta uvoda koja govori o tome šta je sve civilizacijski moralo biti dostignuto da bi se stiglo do ovoga gde smo sad (suzbijanje i kontrolisanje gladi, bolesti i ratova). Drugi deo knjige razlaže i objašnjava društvene promene koje su konačno dovele našu civilizaciju na stupanj u kom je sad – od trenutka kada su Sumeri izmislili pismo i novac, koji su „probili ograničene kapacitete ljudskog mozga za obradu podataka“, i naročito „omogućili da se započne ubiranje poreza od stotina hiljada ljudi, da se uspostave složene birokratije i osnuju prostrana carstva“. Treći deo knjige naročito je zanimljiv jer pokušava da iznese različite moguće scenarije budućnosti za čovečanstvo, okrećući se pitanjima filozofije svakodnevice, transhumanizma, i odnosa čoveka i biotehnologije.
 
Autor: Nastasja Pisarev
Izvor: Dnevnik