„Brodijev izveštaj“ – iskorak iz uobičajene Borhesove fantastike

Horhe Luis Borhes (1899-1986) rođen je u Buenos Ajresu u porodici uticajnih intelektualaca, i već kao dečak pokazao je veliku naklonost prema književnosti. Najpoznatiji je po svojim kratkim pričama, ali je pisao i poeziju, eseje i književnu kritiku. Bio je dugogodišnji urednik književnih časopisa, i književni prevodilac sa engleskog, nemačkog i francuskog.

Jedan od najvećih južnoameričkih pisaca, Horhe Luis Borhes, svojim pripovetkama je ostavio nemerljiv trag na srpsku, kao i svetsku književnost. Među ne tako retkim kiksevima Nobelovog komiteta, činjenica da su zaobišli Borhesa, svakako spada među spektakularnije promašaje. Doduše, pisac se nije previše potresao, pa je jednom duhovito primetio: „Skandinavska tradicija je da mi se ne dodeli Nobelova nagrada; otkako sam se rodio, oni mi je svake godine iznova ne daju.“

„Brodijev izveštaj“ je zbirka nešto „jednostavnijih“ Borhesovih priča, bez njegove uobičajene barokne razigranosti kojom vrtoglavo kombinuje kulturne reference i kompaktne zaplete u svoje poznate maštovite fantazmagorije. Pomalo ironično, sve priče sem naslovne su jače ukotvljene u stvarnost, i u tom smislu su takođe iskorak iz uobičajene Borhesove fantastike, oslikavajući prvenstveno povremeno krvavu, povremeno romantičnu svakodnevicu nekadašnje Argentine i drugih delova Latinske Amerike. Nasuprot njima, naslovni „Brodijev izveštaj“ pisan je kao fingirani izveštaj putnika i istraživača koji beleži svoje iskustva sa bizarnim narodom-zverima Jahuima. Posmatrajući njihovu zajednicu, i stvarajući efektan otklon, narator neosetno povlači paralelu sa našom, ništa manje surovom i čudnom kulturom.

Liniju civilizacijske kobi nasilja prate i druge priče, pa tako u „Drugom suparništvu“ posle dvoboja noževima prokletstvo predmeta postaje metafora ljudske sudbine. Zanimljivo je da je pripovetka „Suparništvo“ u osnovnom zapletu gotovo sasvim suprotna „Drugom suparništvu“ – u prvoj je u pitanju napeto ali čisto umetničko takmičenje između dve slikarke, u drugoj krvavi dvoboj dva muškarca koji se završava fatalno. Ipak, obe imaju u sebi dozu tužnog fatalizma koji svedoči o tragediji i muškaraca i žena koji nisu zapravo mogli sasvim da odlučuju o svojoj sudbini.
 
Autor: Nastasja Pisarev
Izvor: Dnevnik