Delfi Kutak je pročitao: prikaz romana „I ne osta nijedan“

Nakon čitanja apsolutnog klasika žanra, vrlo mračne, psihološke horor bajke „I ne osta nijedan“, kraljice knjiških misterija Agate Kristi, imam samo jedno krupno pitanje za sebe: „Zašto tek sada stižem na zabavu?“ Perfektno osmišljen i organizovan, sa fantastičnim epilogom, razlog je što bi Agati Kristi, da je još uvek fizički na ovom svetu, na kućnu adresu bio dostavljen račun koji sam dobio od svog kardiologa (srce mi je udaralo snažno nalik gromu).

Kakva čudesna knjiga! 

Deset ljudi različitih profila ličnosti (ili možda ipak ne?), sedam muškaraca i tri dame, pozvano je na mesto o kome kao da svi razgovaraju u poslednje vreme, privatno Vojničko ostrvo. Bez suviše premišljanja, vođeni ličnim razlozima, svi povrđuju svoje prisustvo, čamcem su prevezeni do moderno uređene kuće okružene okeanom, dok njihov prevoznik odlazi ostavljajući ih same, ne vraćajući se sledećeg dana.

Samo. Njih. Desetoro. Ostrvo i izolovana vila. 

Neka predstava počne!

Dok pijuckaju koktele i uživaju u ukusnoj večeri, pričaju o raznovrsnim temama, i upoznaju jedni druge, nakon zaprepašćujućeg, neočekivanog otkrića koje im isporuči jezivi glas nepoznate osobe sa gramofonske ploče, a tiče se svih prisutnih, jedan od gostiju iznenada umire (u redu, igra počinje, da vidimo šta si Agata pripremila). Nedugo potom, još jedna zvanica sa spiska ostaje bez života (opa, vidi ti to, još jedan osumnjičeni manje), zatim i još jedna (ček, ček, ček), sve dok na ostrvu ne ostane samo njih dvoje (ne verujem, prosto ne verujem, a krenuli smo sa njih deset!), i konačno, nijedan (šta se ovde upravo desilo, potrebni su mi odgovori, sada!). 

Ubica je i dalje tajanstven, da li postoji uopšte? 

Glas razuma: saberi se, naravno da postoji!

Ali ko? I KAKO? 

Na kraju romana ispostavilo se da bi vrlo lako sem likova u knjizi mogao nestati i čitalac, jer nestrpljivost me je ubijala! Oh, ova knjiga je prava košmarna poslastica. Krećete se dezorijentisani u tami, iako imate majušni trag u vidu slavne dečje pesmice sa vojnicima u centru, i načinima na koje će desetočlana ekipa, poput njih, umirati, nestajući nalik figuricama sa trpezarijskog stola – jedan po jedan. Od prve stranice igrate sa sobom napetu „pogodi ko će biti sledeći“ igricu, tumarate od svojih strašnih pretpostavki ka još užasnijim, dok skrivene tajne, strah, paranoja, krivica i savest likova isplivavaju na površinu. I leševi, da, ne zaboravimo leševe. Deset leševa. Dakle, kako? 

Saznajte.

Možda i moja najdraža knjiga Agate Kristi!

Autor: Marko Basarić
Izvor: Delfi Kutak