Dikens kao inspiracija – razgovarali smo o romanu „Demon Koperhed“

Lagunin književni klub ušao je u desetu godinu svog postojanja. Aprilska tribina, 110. po redu, bila je posvećena romanu Barbare Kingsolver koji je nagrađen Pulicerovom nagradom – „Demon Koperhed“.


 
O ovoj knjizi razgovarali smo sa redovnom profesorkom na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, književnom kritičarkom, teoretičarkom i prevoditeljkom Vladislavom Gordić Petković, i novinarkom Draganom Kovačević.
 
Roman predstavlja omaž „Dejvidu Koperfildu“, čuvenom klasiku engleskog pisca Čarlsa Dikensa. Međutim, u „Demonu Koperhedu“ uživaćete iako niste čitali Dikensa.
 
Negde u zabitima južnog dela planina Apalači jedna tinejdžerka rodiće Demona Koperheda. Sve što ona ima: dobar izgled, zajedljivi duh i žestoki talenat za preživljavanje – naslediće i dečak, ali to je otprilike sve što će ikada dobiti od svoje majke.
 
Ne štedeći sebe, Demon se bori sa savremenim zamkama sistema hraniteljskih porodica, dečjeg rada, zapuštenih škola, atletskih uspeha, zavisnosti, promašenih ljubavi. Njegova „superherojska moć“ je sopstvena nevidljivost u američkom društvu, jer su njegovi heroji odavno napustili one koji se nisu preselili u grad.
 
Vladislava Gordić Petković nam je otkrila da se u književnoj teoriji postupak pozajmljivanja, odnosno prisvajanja zapleta ranijih pisaca i klasika naziva aproprijacija: „ I ova vrsta aproprijacije Dikensa nije prvi takav slučaj. Upravo prihvatanje zapleta, uticaja i dobrih tekovina klasika, učinio je ovaj roman vrlo uspešnim već od početka zato što je Dejvid Koperfild paradigma uspešnog romana, a da bi to bio, mora da ima u sebi moćnu, snažnu priču koja čitaoce vuče da čitaju, da što bolje upoznaju to pripovedno ’ja’ koje se obraća. Ali to više nije ’ja’ jednog dečaka iz viktorijanskog doba, to je sada ’ja’ jednog dečaka iz Amerike s kraja 20. veka, jednog dečaka koji nam pokazuje kako se kroz njegovu sudbinu reflektuje zlo, nepravda, nedostatak životne sreće, privilegija, dobrih mogućnosti za razvoj i idiličan život. I čini se da u ovom romanu ima svega samo nema idile. Ali i ona se gradi kroz međusobne odnose i uticaje.“
 
Dragana Kovačević je istakla da se teme koje se obrađuju u Dikensovim romanima u 19. veku nisu mnogo promenile ni u našem dobu: „Deca koja su siročići, eksploatacija – postoji i danas. Ovo je i roman o odrastanju. Glavni protagonista progovara kao beba, iako nema sećanje na to doba. Govori iz prvog lica. Mi njemu verujemo. Radnja je bogata likovima i dijalozima i sve ide brzo, kao da gledate film, nemate vremena da predahnete.“
 
Prema rečima Dragane Kovačević, autorka je pokrenula temu i socijalnog nadzora dece koja su siročići, koliko su im teški životi i koliko su ekploatisani: „Naš junak upada u začarani krug iz kojeg je teško izaći. Roman otvara i pitanje farmaceutske mafije koja pravi čitav biznis lekovima protiv bolova, i ta šema stvaranja zavisnosti je u ovom romanu uverljivo opisana. Roman nas podstiče na mnoga razmišljanja: da li će dečak pronaći svoj put ili ne? Pitanje koje vam ne da da predahnete i vuče da čitate dalje..“
 

„Napisala sam ovu knjigu za svoj narod jer smo tako nevidljivi za ostatak sveta i tako uporno pogrešno predstavljeni“, rekla je Barbara Kingsolver kada je saznala da je roman „Demon Koperhed“ nagrađen Pulicerovom nagradom. Možete ga pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.