Džilijan Anderson: Istražite svoje seksualne fantazije

Serija „Seksualno obrazovanje“ se završila, ali Džilijan Anderson nastavlja da istražuje granice ženske seksualnosti. Glumica je u svojoj knjizi „Želja“, koja predstavlja savremeni odgovor na knjigu Nensi Frajdej iz 1973. godine „Moj tajni vrt“, posegnula za svojom unutrašnjom dr Džin Milburn.



Nakon što je pozvala žene iz svih krajeva sveta (bez obzira na njihove godine, rasu, versko opredeljenje, seksualnu orijentaciju ili socioekonomsko poreklo) da potpuno anonimno podele svoje najintimnije seksualne fantazije, Džilijan Anderson je samo mali deo tih odgovora uvrstila u ovu antologiju. Fantazije su grupisane u poglavlja i zalaze u teme kao što su BDSM, voajerizam, seks sa neznancima, itd.

Nimalo ne iznenađuje to što je Džilijan Anderson bila voljna da se uključi u ovaj projekat. Na dodelu Zlatnih globusa 2024. godine došla je u haljini Gabrijele Herst ukrašenoj motivima vulvi, a na Instagramu je često objavljivala sadržaj sa heštegovima #penisoftheday i #yonioftheday. Međutim, nije mogla da predvidi koliko će joj biti teško da zapiše sopstvene fantazije. „Iako je to bio samo fizički čin prenošenja intimnih stvari na papir – zapisivanje određenih reči – za mene je to bio šok i iznenađenje“, rekla je slavna glumica.

U nastavku, Džilijan Anderson za Vogue otkriva kako je junakinju iz serije „Seksualno obrazovanje“ utkala u svoju knjigu, kako je zapisivala svoje najskrivenije želje i šta je, na sopstveno iznenađenje, spoznala o sebi tokom rada na njoj.

Kako ste došli na ideju za knjigu „Želja“?

Ideja je, zapravo, potekla od moje književne agentkinje. Otkako sam počela da snimam seriju „Seksualno obrazovanje“, stizale su joj molbe da napišem knjigu intervjua sa ženama o njihovim seksualnim fantazijama. Ona je došla na zamisao da zamolimo žene da anonimno pošalju svoje fantazije. Dobro je poznavala knjigu „Moj tajni vrt“ i čuvala je primerak svoje majke iz sedamdesetih godina prošlog veka.

Kako ste odabrali materijal za knjigu?

Nekoliko urednika mi je pomagalo pri odabiru, i brzo smo shvatili da je neophodno da tekstove organizujemo u poglavlja radi preglednosti. Kada smo definisali naslove poglavlja, raspoređivanje materijala postalo je mnogo jednostavnije. Želeli smo da obuhvatimo što veći raspon tema. Mogli smo da uvrstimo još mnogo fantazija, ali nismo želeli da knjiga bude preobimna. Želeli smo da svako ko je čita može da je ponese a da pritom ne deluje kao glomazna knjižurina.

U uvodu pišete o ulozi dr Džin Milburn iz serije „Seksualno obrazovanje“. Kako je ta uloga uticala na vaše shvatanje seksualnosti i interesovanje za tu temu?

Nisam se ranije mnogo bavila ovakvom tematikom, a onda sam na društvenim mrežama počela da objavljujem sadržaj koji je povezan sa njenim likom – postavljala sam „penis dana“ i „joni dana“. Počelo je kao šala, ali je zapravo otvorilo dijalog sa fanovima, koji su počeli da me doživljavaju i u takvom kontekstu. S vremenom je to postala stalna tema, pa mi je, kada mi je predloženo da radim na ovakvoj knjizi, delovalo kao logičan i zanimljiv korak u nastavku cele te priče.

Svi tekstovi su anonimni, uključujući i onaj koji ste vi napisali. Kako ste se osećali dok ste radili na njemu?

Dok sam pisala uvod, želela sam da govorim iz ličnog iskustva, ali sam vrlo brzo shvatila da to ne smem da uradim, jer bih mogla da upadnem u nepriliku. Da sam se oslanjala na primere iz sopstvenog života i podelila previše ličnih detalja, novinari ne bi prestali da bruje o tome. U jednom trenutku postalo mi je jasno da je najbolje da govorim kroz likove koje sam tumačila i povežem se s narativom knjige upravo preko njih. Tako sam pronašla ravnotežu između sebe, likova, pisama i konteksta same teme, a da se pritom ne osećam previše izloženo.

Osećala sam se ranjivo dok sam zapisivala jednu od svojih fantazija. To uopšte nisam očekivala, jer smatram da sam otvorenog uma – ne osuđujem druge, mogu da saslušam i posmatram bukvalno sve. Zato me je iznenadilo koliko mi je bilo teško da svoje misli prenesem na papir. Nije me brinulo to što ću taj tekst nekome predati; sam fizički čin zapisivanja intimnih stvari, ispisivanje određenih reči, bio je šokantan i iznenadio me je. To me je, zapravo, i uznemirilo, jer sam imala drugačiju predstavu o sebi. Ipak, istrajala sam, prepustila se procesu i nastavila da istražujem. I moja fantazija – zapravo jedna od njih – našla se u knjizi.

Zbog svega toga se još više divim svim ženama koje su učestvovale, bez obzira na njihovo poreklo, situaciju ili okolnosti, jer su bile izuzetno hrabre i poslale svoje fantazije potpunom strancu, znajući da bi mogle da budu zvanično objavljene. To je zaista velika stvar.

Koji je, po vašem mišljenju, najveći seksualni tabu sa kojim moramo da se suočimo?

Moramo da se suočimo sa svim tim stidom koji je prisutan u knjizi i preispitamo koliki procenat tog stida zapravo potiče od tabua koji su u vezi sa seksom. Kada bismo manje osuđivali i manje mrzeli druge, kada bismo bili manje opsednuti idealima i težnjom ka savršenstvu, ljudi bi mogli da se prikažu onakvima kakvi zaista jesu jer bi znali da će biti cenjeni, voljeni i željeni upravo zbog toga ko su, zbog celokupne verzije sebe. Na neki način, čini se da je danas tabu sve što nije savršeno ili se ne uklapa u kolektivno zamišljeni ideal savršenstva. Sve što odstupa od tog ideala gotovo automatski postaje neprihvatljivo, „ružno“ ili podložno osudi.

Problem je, dakle, mnogo širi od samog seksa. Tabu postoji oko seksa, fetiša, fantazija, jer sve to može postati predmet osude od strane onih koji ne dele ista uverenja. Kada bismo prihvatili činjenicu da su ljudi različiti, umesto da ih omalovažavamo ili osuđujemo, tabua bi bilo znatno manje.

Šta vas je najviše iznenadilo dok ste radili na ovoj knjizi?

Iznenadila me je ranjivost koju su žene pokazale pišući ova pisma. Takođe me je iznenadilo koliko je njih, bez obzira na to o čemu su fantazirale (bilo da je reč o više partnera, strancima, Bigfutu ili nečemu sasvim desetom), duboko žudelo za nežnošću i da budu prihvaćene baš takve kakve jesu. Ako imamo slobodu da maštamo i da stvaramo sopstvene seksualne fantazije, onda ta sloboda u sebi nosi i određenu moć: slobodni smo da biramo ono što želimo unutar sopstvenih misli. Ali postoji i moć da u stvarnom životu radimo ono što želimo, pod sopstvenim uslovima. Mislim da se te dve vrste slobode, na neki način, međusobno prožimaju.

Autor: Hana Džekson
Izvor: vogue.com
Prevod: Kristijan Vekonj