Iznenađenje! Sofi Kinsela nam donosi ozbiljno (ali i zabavno) delo – „Iznenadi me!“

Sofi Kinsela je puna iznenađenja.

U romanu „Iznenadi me!“, britanska autorka popularnog serijala „Kupoholičarka“ (i mnogih drugih šarmantno-duhovitih naslova) još uvek uspeva da nas nasmeje.

Ali ovoga puta ide mnogo dalje, stvarajući glavnu junakinju koja otkriva neverovatno šokantnu porodičnu tajnu i tokom tog procesa, konačno sazreva. Ovo je totalno neočekivana i u potpunosti zadovoljavajuća nadoknada posvećenim Kinselinim fanovima.

Svi uobičajni Kinselini užici su tu: ekscentrični likovi, duhoviti dijalozi i smešna vrdanja, uključujući jedan veoma smešan momenat kada naša junakinja ubedi svoju drugaricu da napravi erotske fotografije kako bi iznenadila muža.

Devojka iz Londona, Silvi Vinter, poznaje Dena dovoljno, ili bar tako misli. Oboje imaju po 32 godine, proveli su zajedno deset srećnih godina (u braku su sedam) i imaju predivne petogodišnje bliznakinje. Ali tokom zajedničkog psihološkog testa, doktor im saopštava da će možda živeti 100 godina. Što znači, joj, još 68 godina braka! Jedini lek za mnogo, mnogo dekada rutine i moguće dosade? Projekat „Iznenadi me!“.

U Kinsela-zemlji, svaki bračni „projekat“ je jednostavno recept za katastrofu, ali i veselje. Začinjavanje braka deluje previše dobro, i poziv da se sretnu noću u jednom parku navodi Dena da se seti stare ljubavi sa koledža, koju nikada ranije nije pomenuo. Nevolja.

U međuvremenu, Silvi se nalazi pred izazovima na svom prijatnom i udobnom poslu u staromodnom porodičnom muzeju koji vodi bolno ispravna gospođa Kendrik. Rođak njenog poslodavca je odlučan da modernizuje ovaj muzej, počevši od izbacivanja faks mašine, koju njegova tetka insistira da koristi.

Simpatična Silvi (koja je narator ove priče) nežnija je od tipičnih Kinselinih junakinja. Doživela je nervni slom dve godine ranije kada je njen voljeni otac stradao u saobraćajnoj nesreći. Tatica, koji je podsećao na Roberta Redforda, bio je poštovan u društvu zbog svog humanitarnog rada. Voleo je Silvine duge, plave, Zlatokosa lokne, koje nikada nije sekla. Zašto, pitala se ona, Den mumla i napušta sobu svaki put kada se tatino ime spomene? Možda tatica i nije bio tako savršen, pita se svaki čitalac.

Silvin put ka svetu odraslih nije totalno bezbolan, ali Sofi Kinsela, kao i uvek, želi da se osećamo dobro, nikako loše, dok čitamo njene knjige. Čeka nas srećan kraj, naravno. Ali ovaj, svakako, odaje utisak srećnog kraja koji je najviše zaslužen do sad.

Izvor: usatoday.com