Pisac na blic: Gradimir Stojković

Gradimir Stojković, pisac legendarnih romana o Hajduku, povodom Dečjih dana kulture odgovara na naša pitanja.



Koja Vam je omiljena knjiga iz detinjstva?

A. A. Milnova „Vini Pu“, „Vasek Trubačov“ V. Osejeve i „Karik i Valja“ J. Larija.

S kojim književnim junakom biste se družili?
 
Moj omiljeni junak je Robin Hud, no sa njim se nikako ne bih družio. Kao dečarac voleo sam da zamišljam sebe u drugovanju s Aleksandrom Zadorovim (lik iz Makarnkove „Pedagoške poeme“).

Koliko dugo se piše jedna knjiga?

U počecima mog pisanja za decu i mlade pisao sam relativno brzo, jer sam poduže nosio u sebi ono što bih potom pisao, pa kad bih seo i pisao, to bi trajalo nekoliko meseci najduže. Primera radi, knjigu „Hajduk u Beogradu“ napisao sam za nepunih mesec i po dana. Danas već to traje duže, čak i nekoliko godina. No sada i ne pišem – bolest mi ne da. Kad i nju pobedim, eto mene. Imam započeta čitava tri rukopisa...

Da li inspiraciju pronalazite u svom detinjstvu?

Svakako. Nije to puka insipacija, no više sećanje i iskustvo. Imao sam običaj da kažem kako moji likovi razmišljaju i postupaju onako kako ja to činim ili kako bih to činio. Ipak, većina mojih knjiga nije iz mog detinjstva, no iz kasnijeg doba, uglavnom iz perioda druženja sa decom i mladima iz škole u kojoj sam radio i okruženja tog i sadašnjeg doba.

Koje pisce moramo obavezno da čitamo kako bismo postali ozbiljni knjigoljupci?

Dobre i istinske pisce. Nikako ne ovo što se danas piše i štampa. To je ravno katastrofi neukusa i ostalog što unižava književnost. Čitajte Dostojevskog i Foknera, Andrića, Sremca i Glišića, a od savremenika izdvaja se Goran Petrović. Za decu i mlade Ršum, neobični Uroš Petrović, a posebno Igor Kolarov i Dobrica Erić.

Izvor: Laguna