Prikaz knjige „Netipičan tip“: priče iz pisaće mašine Toma Henksa otkrivaju nam njegovu inventivnost

Od filma „Sirena“ iz 1984. godine do „Doušnika“ iz 2017, Tom Henks već tri decenije ubeđuje bioskopsku publiku da je samo običan čovek bačen u neobične situacije. Njegova prva zbirka priča obrnula je ovaj trik – otkriva nam inventivnost koja se krije iza fasade običnog momka.

Nedavno nam je Henks dozvolio da zavirimo u njegov dom na Dezer ajlendu gde smo mogli videti luksuznu „Hermes 3000“ pisaću mašinu. Ispostavilo se da ovaj sjajni glumac sakuplja stare pisaće mašine i da ih poseduje 250. A članak na ovu temu objavljen u Njujork tajmsu pokazao nam je da Tom Henks ume i te kako da piše.

Pisaće mašine povezuju svih sedamnaest priča u ovoj zbirci gde Henks šeta kroz vreme od realističnih sedamdesetih do futurističkog stim panka.

Njegovi likovi, baš kao i mašine na kojima ih stvara, veoma su specifični, ne uklapaju se u šablone. Ako samo pogledamo prvu priču „Tri naporne nedelje“, ona nam govori o usporenom usamljeniku koji se upušta u vezu sa izuzetno efikasnom ženom koja pokušava da ga ubrza. Nastaje nervozna komedija kada on svoj život koji se odvija oko kreveta zameni ronjenjem, salatom i seksom: „Onda se zakikotala i zavukla mi ruku u pantalone, a da me gotovo nije ni poljubila pre toga. Biće da sam ili najsrećniji baja na svetu ili neko ovde od mene pravi budalu.“ Čitalac će očekivati da ovo ode u jednom od dva moguća smera, ali Henks uspeva da nas zavara i vešto pronađe treći.

Ovi likovi i njihovi prijatelji se pojavljuju i u drugim pričama. Oslikavajući Henskov liberalizam, oni su multikulturna grupica čudaka koja pluta kroz američku ikonografiju. Oni pokreću sopstveni nerealni svemirski program, a zatim završavaju u kuglani.

Možda u ovim pričama mogu i da se pronađu neki nedostaci, ali Henks uspeva da nas zavede majstorskim pripovedanjem o plejadi najrazličitijih likova: od reportera starog kova, preko provincijalke koja glumi na Brodveju do ileganih imigranata. U nekim pričama, poput one o samohranoj majci, stičemo utisak da su ovo stvari o kojima bi Stiven King pisao kada se ne bavi hororom.

U ovim pričama ima i tame: neverstva, rata, holivudske štampe. Henksov stil je direktan na način na koji ga poznajemo iz filmova, što nekome može biti čudo jer će mu dok čita, u glavi biti dobro poznati glas holivudskog velikana. Možda ćete i neke likove iz priča povezivati sa ulogama koje je Henks ostvario – veteran iz Prvog svetskog rata bi mogao biti lik iz „Spašavanja redova Rajana“, a ekscentrični milijarder onaj čudak iz „Kruga“? Ali Henks je odigrao toliko uloga koje su srasle i sa njim i sa nama da je nemoguće ne pronaći sličnosti. Ali jedno je sigurno – njegova knjiga prikazuje upravo tu raznolikost. I nikad ne znate šta vas sledeće čeka.

Izvor: telegraph.co.uk
Prevod: Dragan Matković