Prikaz romana „Duž oštrog noža leti ptica“: Katanac za bol

Banjalučka sekcija savremene srpske književnosti postaje sve prodornija u matičnoj kulturi. Posle zasluženog uspeha Steva Grabovca, i Tanja Stupar Trifunović ide njegovim stopama.

Roman „Duž oštrog noža leti ptica“, banjalučke pesnikinje i prozne autorke, pre svega je priča o ženskom odrastanju u ratnom okružju. Predratna, ratna i poratna gusta poetska apokalipsa predočena je na prvi pogled bez jasnog označavanja. Međutim, odmicanjem precizno tempiranog romanesknog vremena, na osnovu imenovanja junaka i konteksta postaje jasno da je reč o srpskoj zajednici u zaleđu dalmatinskog primorja koja se kasnije suočava sa hrvatskom vojnom operacijom „Oluja“ i etničkim čišćenjem.

Kako rat počne da raste, tako se u svet naratorke Vanje useljava Milena, devojčica na pragu devojaštva. Njihov odnos je najpre hladan i neprijateljski da bi potom, besprekorno psihološki motivisano, postao topliji i prisno ogledalni. Za razliku od suzdržane Vanje, Milena će – odbačena i od majke i od okoline – u svet telesnosti prerano poleteti, preživljavajući seksualno nasilje u više navrata.

Među svim neobičnim ženama koje je portretisala u svojoj prozi, lik maštoglave i polujurodive Milene nešto je najbolje što je autorka dosad stvorila. Istovremeno nevino i surovo iskakanje iz dečje kože ili tela bržeg od pameti, odlično je simbolički fokusirano u Mileninim odsutnim, svetloplavim očima, koje i kad spavaju zure u svet i u kojima se vide nebo, sloboda i nada u mogućnost drugačijeg sudbinskog poretka.

I Vanja i Milena donekle štrče od seoskog, patrijarhalnog okruženja, ali bez unapred određenog vrednosnog predznaka takvog neuklapanja. Roman „Duž oštrog noža leti ptica“ veoma uravnoteženo – i odmereno modernizacijsko-feministički i pomalo nostalgično – slika život na selu. Tako i batine opredeljene deci nisu daleko od skrivenih izliva nežnosti, a likovi seoskih jurodivih stapaju se, u gestu oslanjanja na poetiku crnotalasne proze, sa onim sumašedšim usled ratnih trauma.

Na temelju koncentrisanog poetskog jezika, Tanja Stupar Trifunović napisala je svoj najzreliji roman, čvrst kao katanac za bol i melanholičan poput sećanja na doba nevinosti.

Autor: Igor Perišić
Izvor: Emitovano u „Kulturnom centru“ RTS-a