Prikaz romana Ivana Ivanjija „Poslednji potez“

„Ideja za ovu knjigu rođena je u Beču. Sedeći u jednom društvu sasvim slučajno povela se reč o masonima i nakon te priče želeo sam da pišem o njima. Međutim, nije se dešavalo onako kako sam ja to zamislio. Junaci nisu hteli da se drže onoga što sam im ja predvideo pa sam nastavio da pišem i sam radoznao gde će me ta priča odvesti.U ovom delu nema autobiografskih momenata, ali u romanu se javljaju i istorijske ličnosti kao Moša Pijade, Vladimir Velebit, Vladislav Ribnikar, nemački esesovski pukovnik Hetl i drugi. Dosta pažnje sam ipak posvetio masonima čija je uloga u ovom romanu prilično velika“, ispričao je autor na jednoj od svojih promocija. Roman nije o masonima ali je Ivanji veoma pažljivo istraživao ko su bili masoni u našim krajevima i dobijena je zanimljiva priča ko su bili masoni u Vojvodini i kakvu su ulogu odigrali u predratnim, ratnim i posleratnim godinama. 

Inače, iako je na područjima bivše Jugoslavije bio značajan broj masona, oni se veoma retko pojavljuju u našoj literaturi i utoliko je Ivanjijev roman dragocen doprinos jednoj epizodi naše istorije. Priča o masonima je utoliko važnija jer ju je ispričao pouzdani svedok.

Ivan Ivanji (1929), jedan od doajena među veoma aktivnim savremenim srpskim piscima, „zamesio“ je svoj najnoviji roman „Poslednji potez“ porodičnom dramom jedne standardne banatske porodice koju je „začinio“ stradanjima njenih članova tokom Drugog svetskog rata pošto su bili Jevreji. U pogromu su ubijene samo dve junakinje iz porodice čiju je sudbinu pisac odabrao da stavi u centar priče jer nije želeo da to bude roman o ratu već samo „okvir“ u koji je sabio neke zanimljive epizode tokom ratnih godina.

Zanimljiviji su događaji i opisi života prvih godina u Banatu i Beogradu posle oslobođenja od nemačke okupacije, jer to su godine koje su retko tema beletristike opisane na autentičan način, kada su borci koji su ginuli uvereni da zaista oslobađaju svoj narod od fašističkog terora postali žrtve ideoloških uverenja i umirali klešući kamen na Golom otoku. Istovremeno kao pandan skromnim seljacima koji su tražili samo da im se dozvoli da prehrane porodice, u vilama na Dedinju su se baškarili pravoverni komunisti. Sjajnom stilisti i odličnom pripovedaču, Ivanjiju je pošlo za rukom da budućim pokolenjima ostavi u amanet autentičnu, istinitu, uverljivu, sliku jedne epohe koja nije da se njome dičimo ali je ne treba prekriti velom zaborava. 
 
Autor: Vera Kodev
Izvor: Nedeljnik