Prikaz romana „Knjižara zabranjenih knjiga“: U slavu čitanja i ljudskih sloboda

„Knjižara zabranjenih knjiga“, dvanaesta po redu knjiga francuskog bestseler pisca Marka Levija prevedena na naš jezik, ima veoma aktuelnu temu zabrane knjiga koja se iz distopijskih okvira prelila u stvarnost. Dekreti nove Trampove administracije koji određuju podobna i nepodobna književna dela u bibliotekama američkih škola i fakulteta inspirisali su Levija na zabavan, dinamičan, na momente komičan roman koji ima gorku pozadinu.

Jedan mladi i ambiciozni knjižar i posvećenik čitanja suočava se sa diktaturom u neimenovanoj mu domovini koja prvo zabranjuje literaturu koju smatra neprikladnom u novom poretku. Sklanjanjem dragocenih primeraka knjiga koje su ga formirale i kojih ne može da se odrekne, knjižar rizikuje ne samo zatvor već i život. U atmosferi sve većih pritisaka on okuplja bivše kupce svoje knjižare i organizuje tajni klub čitanja i razmene. U tom poduhvatu biće mnogo prepreka, istraga, poneko ubistvo i ljubavni susret obavijen tajnama koje se polako otkrivaju.

Sve ovo mogao bi biti siže nekog od sada već brojnih romana o cenzurama, zabranama i knjigama kao žrtvama totalitarnih režima koji opstaju i u savremenom svetu i čini nam se sve dublje puštaju korenje. Ali Mark Levi uspeo je da napiše komediju sa primesama trilera i čitaoca izvede kroz mračne hodnike diktature misli i zabrane dela kao pobednika. Jer, osim ljubavi, nema drugog načina da se pobedi zlo, a ljubav prema čitanju je najranija i najduže traje, bez prevara i izdaja, postojana koliko i mi sami.

Ova simpatična oda književnosti svakako je i inspirativna za dalje čitanje jer Levi ne može da zaobiđe čuvene romane iste ili slične tematike koji su opstali, uprkos svim zabranama i cenzurama koje su im samo povećavale popularnost. A popularnost dela pokrenula je u ovoj priči lavinu otpora koji se nije ograničio samo na tajno umnožavanje spasenih knjiga.

Iako na matrici romantične komedije, roman se bavi ozbiljnom temom kojoj ne bi smelo da bude mesta u savremenom svetu deklarativnih sloboda mišljenja i delanja na polju umetnosti. Ali nije tako i poigravajući se stvarnim činjenicama on stvara parodiju koja ima jasnu poruku. Da niti jedna isključivost, jednoumlje i nasilje nad sopstvenim stanovništvom nisu trajali večno, da je ljudska misao slobodna i kada nije na papiru (koji ipak gori) ili ekranu, onda je neotuđivi deo svesti. A svestan čovek je slobodan bez obzira na trenutne okolnosti.

Knjiga u slavu čitanja, ali i u slavu ljudskih sloboda da izaberemo šta i koga ćemo voleti.

Autor: Aleksandra Đuričić, književnica i književna kritičarka
Izvor: Nedeljnik