Promocija nove knjige za decu Ljubivoja Ršumovića

U Delfi Caféu u SKC-u sinoć je bila neopisiva gužva – ovoga puta stvarali su je mališani koji su došli da neposredno od Ljubivoja Ršumovića saznaju mnogo toga o „Vidu iz Talambasa“, novoj knjizi koju im je namenio naš velikan dečje književnosti. Veseloj vrevi doprineli su i članovi hora Leontine Vukomanović „Čarolija“.



Nakon „Vidovitih priča“ koje je Ršumović napisao inspirisan svojim unukom Vidom i koje je ilustrovao Dušan Petričić a objavila ih „Laguna“, sada je isti tandem snova, kada je reč o literaturi za najmlađe, lansirao nastavak u kojem Vid sa družinom polazi iz Talambasa u Budućnost.

Uvod u priču o knjizi, o kojoj su pored autora i ilustratora govorili pisci za decu Raša Popov i Gordana Maletić, bila je pesma ljupklih članova hora „Čarolija“ sa rečima pozajmljenim iz Ršumovićevog „Bukvara dečjih prava“.

Magični pripovedač Raša Popov poverio se da je tekst knjige „Vid iz Talambasa“ čitao dok je bio u bolnici i to od jutra pa dok im nisu ugasili svetlo, a onda je bio ljut što je morao da čeka do sledećeg jutra da sazna kako se završila velika avantura Vida i njegovih ortaka kao i čitave menažerije malih životinja među kojima je samo jedna negativac: mačak Š.

„Ovo je pisano kao jedna velika bajka, a u stvari to je 15 bajki, jer toliko ima poglavlja, o lepotama Talambasa, o lepim selima ali bez seljaka, o čudesima u Budućnosti u koju su stigli i gde Vid sreće svog još nerođenog brata Ljuba“, počeo je Raša Popov svoju pripovest o knjizi.

Pratiocima potencijalnih slušalaca ili već čitalaca, bilo da su to bake, dede, mame ili tate, Popov je ukazao na to da se radi o klasičnoj utopiji i uporedio ovo delo sa Sfiftovim „Guliverovim putovanjima“ i Batlerovim „Putovanjem u Nigde“.

„Potajno, Ljuba Ršum roni suze za srpskim selima koja nestaju“, poverio se Popov.

Zatim je ukratko ispričao, jezikom primerenim mališanima, ko su glavni likovi ove velike avanture gde Vid sreće šerifa-psa koji govori av-jezikom, slona koji se sa Družinom surluje (umesto rukuje, jer nema ruke), a mačak dobija novo ime Šlb (šašav-lud-blesav)...

„Deca će kroz ove pustolovine naučiti mnogo toga o nekim važnim temama: vlasti, Ajnštajnovoj teoriji relativiteta, o vremenu, jer svako poglavlje počinje sa nekom vremenskom odrednicom (nikad, najpre, potom, zatim, najzad) pošto se putnici iz Budućnosti vraćaju u ovo naše vreme, a autor iznova pokazuje da je velemajstor jezika svojim kovanicama“, istakao je Popov.

On je dodao da se sreo sa mnogim sentencama koje su pravi biseri mudrosti (ljubav koja se definiše kao „razmena duša“).

Petričić, čiji se profesionalni život ukrstio sa Ršumovićevim posle pauze od četiri decenije, kazao je da se u „Vidovitim pričama“ i „Vidu iz Talambasa“ ilustrator mora prilagođavati njihovom sadržaju, što nije lak zadatak, i da sada predlože Ršumoviću da u budućim knjigama napiše tekst, a malim čitaocima prepusti prazne strane da ih sami ilustruju.

Vrhunski karikaturista i ilustrator, Petričić je naglasio da se trudi da ono što crta za decu bude za njih neka vrsta rebusa, da otkrivaju detalje, a on namerno pravi greške, jer deca se obraduju kada ih otkriju.

Gordana Maletić, pisac za decu, pokazala je kovčežić svoje ćerke u kojoj su neke njene drage sitnice da bi mališanima bilo razumljivo poređenje ove knjige sa kovčežićem koji treba otvoriti da bi se otkrile njegove tajne.

Maletićeva je prepoznala da je pisac iza smešnih dijaloga sakrio ozbiljna promišljanja o našoj ekološkoj svesti, moralu, ljubavi, prijateljstvu, ali sve je tako „upakovano“ da je razumljivo i blisko najmlađima.

Odlomke iz knjige čitala je, osim autora, glumica Borka Tomovoć, a ovu pravu feštu završio je hor „Čarolija“ pevajući jednu od najpopularnijih Ršumovićevih pesama „Vuče, vuče, bubo lenja...“
Prijatelji promocije Bambi i igračke Pino upotpunili su ovaj događaj o kojem će se sigurno dugo pričati.