Roman o Austrijanki sa velikom dušom

Pred čitalačkom publikom će biti predstavljena značajna knjiga o ženi koja je u Drugom svetskom ratu spasila više od 12.000 dece iz logora u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, a onda je posle rata skoro potpuno zaboravljena.

Roman „Austrijanka“ istoričara Zorana Milekića o Diani Budisavljević, u izdanju beogradske Lagune, zaintrigirao je čitalačku publiku u Srbiji i to baš u vreme kada je priča o ovoj neobičnoj personi ponovo postala aktuelna njenim „pojavljivanjem“ u filmu „Dara iz Jasenovca“.

Ovo je knjiga o ženi koja je u Drugom svetskom ratu spasila više od 12.000 dece iz logora u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, a onda je posle rata skoro potpuno zaboravljena.

Zahvaljujući njenim dnevnicima i istraživanju pisca i istoričara Zorana Milekića očuvana je uspomena na ovu heroinu.

„Pre desetak godina sam, kao istoričar, postao član scenarističkog tima našeg glumca i producenta Tihomira Stanića za film koji je trebalo da ispriča priču o Diani Budisavljević Obekser, a moj zadatak je bio da skupim o njoj što više istorijskih podataka“, otkriva autor romana Milekić.

Kaže, međutim, da nije sakupljeno dovoljno novca za tako veliki projekat, ali i da on nije bio spreman da dozovli da veliki broj podataka do kojih je došao o toj heroini ode u zaborav.

To je bio samo jedan od razloga da pisac Milekić počne da piše roman o Diani, jer njena akcija spasavanja srpske dece iz ustaških logora smrti bila je, kaže, tako velika, uzbudljiva, dramatična i rizična da ga je neodoljivo privukla pisanju.

„Pored svega toga, saznanje da je kao Austrijanka ratne godine mogla da provede sasvim mirno, čak i udobno, u svom zagrebačkom stanu, a da je ona to ipak odbacila iz duboko ljudskih razloga, možda je i najviše uticalo da joj posvetim ovu priču“, iskren je pisac.

„Istina, istraživanje i pisanje pripovesti o njenom podvigu bilo je teško, naporno, katkad i iscrpljujuće, ali istovremeno uzbudljivo, zanimljivo i inspirativno. Zaista se nadam da će čitaoci ovu knjigu doživeti na isti ili sličan način, u svakom slučaju mogu očekivati priču o ženi čija je akcija spasavanja dece od jezivih smrti postala zapravo akcija spasavanja čovečnosti u vremenu užasnog zla, u suštini, jednu duboko ljudsku priču“, zaključio je autor.

Potresna sudbina o neprolaznoj heroini je pretočena u za sada jedini filmski projekat, koji se ne oslanja na ovaj roman, višestruko nagrađivani dokumentarno-igrani film „Dnevnik Diane Budisavljević“ 2019. godine, u režiji Dane Budisavljević, gde su učestvovali Almira Prica, Mirjana Karanović, Tihomir Tika Stanić.

Radnja istorijskog romana je fokusirana na spasavanje dece od strane junakinje, u kasno proleće 1942. godine.

Na sporedni kolosek zagrebačke železničke stanice pristiže transport stočnih vagona krcat srpskim ženama koje odlaze na prisilni rad u Nemački Rajh, a pored šina razapet je šator Crvenog krsta.

Sredovečna Austrijanka Diana Budisavljević Obekser deli im čaj i hranu, a danima i nedeljama muči je isto pitanje: gde su deca?

I to ona deca koja su preživela ustaške pokolje i što su odvojena su od majki i očeva i prepuštena sebi.

Posle dosta traganja, Diana saznaje da su u Staroj Gradišci, ispostavi zloglasnog logora Jasenovac i upornošću i nadljudskim naporom sa grupom svojih saradnica uspeva da prodre u tu fabriku smrti.

Tog vrelog letnjeg dana 1942. susreće se sa prizorima iz pakla, a vrhovni zapovednik Maks Luburić naređuje joj da hitno napusti logor.

Dece je mnogo, a vremena za njihovo izbavljenje malo.

Diana je odlučna, prekršiće sve Luburićeve naredbe jer zna da je akcija spasavanja srpske dece iz ustaških logora smrti zapravo akcija spasavanja čovečnosti iz „životinjskih kandži zla“.

Preuzeto sa: espreso.co.rs