Šta donose „Gvozdeni oblaci“

Jedan težak i smrtonosan oblak nadvio se nad haremom niškog paše, a crv sumnje pretvorio se u lava.

Jedini koji može da rastera smrtonosni oblak jeste čovek koga ionako neprestano prate gvozdeni oblaci.

Čitaocima već poznat iz romana „Vetrovi zla“, raspop Jevrem Utvić, kontroverzan lik u svakom pogledu, junak je i „Gvozdenih oblaka“, novog romana Branislava Jankovića.

Kao istražitelj zločina, Jevrem Utvić ima jednu prednost: on vidi mrtve i razgovara sa njima.

Ali, ponekad ni mrtvi ne mogu pomoći, jer – ubica je živ.

Zato je Jevremu potreban neko ko prevashodno ume sa živima, pa se u istragu uključuje i Bosanac Jusuf Bulatović, nekadašnji engleski đak i mason, još jedan protivrečan i veoma zanimljiv lik, takođe poznat čitaocima iz „Vetrova zla“.

Roman „Gvozdeni oblaci“ donosi jednu neuobičajenu detektivsku priču, sa i te kako neobičnim likovima, a može se reći da su i podneblje i period radnje neobični, čak i egzotični, iako se radi o današnjoj južnoj Srbiji. Naime, široj publici nije mnogo poznat život u onim srpskim krajevima koji su, nakon stvaranja države Miloša Obrenovića, još dugo godina čekali da budu oslobođeni od turske vlasti, tako da je pravo otkrovenje zaviriti u vreme kad je grad Niš bio pogranična turska varoš u mladoj srpskoj kneževini.

Možda će za čitaoce još veće otkriće biti jedan znamenit a opet u istoriografiji manje-više skrajnut događaj, za koji se uglavnom koristi naziv Niška buna (ili Milojeva i Srndakova buna), pa iako zaplet romana počinje nakon što je buna ugušena, ona ipak zauzima bitno mesto u celoj priči i tretira se kao važan događaj, što i jeste bila (na neki način, to je spona između ustanaka i docnijih srpsko-turksih ratova), kako za Srbe okupiranih krajeva, tako i za niške Osmanlije.

„Gvozdeni oblaci“ predstavljaju čitaocu orijentalni Niš i jednu pomalo divlju i pagansku Srbiju, gde pored osmanskih paša obitavaju i grčki fanarioti, srpski špijuni, vlaške proročice, najzad i haremske bule, koje više nisu bezlične robinje, nego prave Amazonke spremne da se do smrti bore za svoj položaj.

Jedino možda nedostaju vampiri i vukodlaci, ali njih su već istrebili ljudi – zato što su rod, a sa rođacima se upravo tako radi!

Hronološki gledano, „Gvozdeni oblaci“ zapravo su prethodnica „Vetrova zla“, jer se radnja dešava čitave dve decenije ranije u odnosu na prethodni roman, ali pisac je uspeo da nova priča bude u najvećoj meri nezavisna od prethodne, pa ako je u „Oblacima“ i otkrivena neka tajna iz „Vetrova“, to neće kod publike umanjiti užitak ni za prvu ni za drugu knjigu o Jevremu Utviću.

I sigurno je da ovo nije kraj Jevremovih avantura, tim pre što se kroz nekoliko rečenica u „Gvozdenim oblacima“ nagoveštava jedna stara misterija i otvara se mogućnost za još jedan korak natrag u prošlost.

A ko je upoznat sa dosadašnjim književnim stvaralaštvom Branislava Jankovića, lako će primetiti kako se karakteristični motivi iz prethodnih romana pojavljuju i u ovom, makar samo na momente, ali uvek na pravom mestu i sa pravim efektom, pa tako zloslutni i zlokobni vetrovi donose teške oblake stvarajući tamne senke.

I suze.

Autor: Dušan Milijić