„Ovu knjigu čini nezaboravnom njen jezik, razigran i bridak: autor nije potegao leksičke fondove narodne književnosti da bi se gušio u njihovoj arhaičnosti već da bi ih otresao od buđi i, u svoj njihovoj semantičkoj silini, primenio ih na teme iz dvadesetog veka i svih ostalih vekova.“
– Vesna Trijić

„Inspirišući se jezikom i stilom našeg usmenog stvaralaštva, ove bajkolike parabole razgolićuju čoveka, dok se zaumnost okamenjenih floskula poput ʼbio jedan...ʼ pretvaraju u priču o surovosti, o pustinjskim zverima, prpošnim carevićima i odrtavelim carevima, o vlasti i njenim ulizicama, slikajući pagansku prirodu srpske duše svikle da se kamenom baca na sebi sličnog. Naizgled naivno, skaska sondira do dubina nesvesnog, tamnih ponora u kojima lični zlotvori čekaju svoj čas.“
– Ljubica Arsić

„Kroz sve cikluse ovih inventivnih priča pisac veoma duhovito gradi primarne životne situacije, ali o njima piše iz jednog svežeg (a opet tradicijski inspirisanog) jezičkog i oblikotvornog rakursa. Kratka i efektna knjiga završava se poskočicama tipa: ʼA jedan obećavao, obećavao, pa umro u dubokoj starosti. A jedan zaboravio za opšte dobro. A jedan se setio na samrti. A jedan se sam preporučio za vešanje. A jednog oplavili milom. A jedan neće da mu bude bolje… ʼ Neobične i atipične Mihailovićeve Kuke i verige potvrđuju snagu primarnih narativnih oblika i presudnu moć jezika u njima. Originalno i neponovljivo.“
– Vasa Pavković