Marija Semjonova
Rođena 1958. godine u Sankt Petersburgu, po obrazovanju avio-inženjer, Marija Semjonova je od đačkih dana, od kada je pročitala knjigu o normanskom osvajanju Engleske 1066. godine, stekla "porok" da krišom piše istorijske romane, pretežno vezane za vreme i prostor Vikinga. Godine 1989. izlazi joj prva knjiga, Labudovi obleću a 1992. - Pelko i vukovi.
Zatim sasvim napušta karijeru inženjera i posvećuje se književnosti, prvo kao prevodilac u izdavačkoj kući Severozapad iz Lenjingrada, gde je godinama prevodila "konkurentnu fantastiku" a potom izdaje romane koje je godinama pisala za svoju dušu.
"Šta da se radi – od nečega se mora živeti, i tu inostranu fantastiku sam prevodila na tone. Literarna dostignuća većine tih dela moguće je opisati kao šund, ali – bum je bum, i te knjige su išle kao alva. Došlo je do toga da su domaći autori uzimali strane pseudonime i u tom istom stilu pisali o zmajevima, elfima i trolovima. Tu se već u meni pobunio etnograf: želite fantastiku – imaćete je, ali zašto se uvek insistira na već toliko puta prežvakanom "tolkinovskom" sendviču, a naš prebogat domaći materijal se gura pod tepih?" Rezultat te pobune je Vukodav, izašao 1995. godine. Prvobitno zamišljen kao tetralogija, Vukodav je prevazišao sopstvene okvire požnjevši neočekivani uspeh kod čitalačke publike. Slično Konanu, nastavio se u čitav serijal koji danas piše tim nastavljača «Vukodavovog dela i lika», u okvirima u kojima ga je Marija Semjonova zamislila. Ona sama okrenula se, takođe veoma uspešno, žanru kriminalističkog fantastičnog romana.
Nakon velikog uspeha Vukodava, 1997. je izašao drugi deo: Vukodav: Pravo na dvoboj, a zatim su sledili: Vukodav: Znamenje puta i Vukodav: Dijamantske gore.
U međuvremenu, i njene druge knjige postižu veliki uspeh: Valkira, Put labudova, Dva kralja, Vikinzi, Dvoboj sa zmajem... Napisala je i naučno popularnu knjigu Mi, Sloveni, koja je u kasnijim izdanjima preimenovana u Život i verovanja starih Slovena, gde na zanimljiv način otkriva zadivljujući svet starih Slovena.
Takođe, 2005. pojavila se na tržištu i prva video igrica po motivima Vukodavovih avantura.
Zatim sasvim napušta karijeru inženjera i posvećuje se književnosti, prvo kao prevodilac u izdavačkoj kući Severozapad iz Lenjingrada, gde je godinama prevodila "konkurentnu fantastiku" a potom izdaje romane koje je godinama pisala za svoju dušu.
"Šta da se radi – od nečega se mora živeti, i tu inostranu fantastiku sam prevodila na tone. Literarna dostignuća većine tih dela moguće je opisati kao šund, ali – bum je bum, i te knjige su išle kao alva. Došlo je do toga da su domaći autori uzimali strane pseudonime i u tom istom stilu pisali o zmajevima, elfima i trolovima. Tu se već u meni pobunio etnograf: želite fantastiku – imaćete je, ali zašto se uvek insistira na već toliko puta prežvakanom "tolkinovskom" sendviču, a naš prebogat domaći materijal se gura pod tepih?" Rezultat te pobune je Vukodav, izašao 1995. godine. Prvobitno zamišljen kao tetralogija, Vukodav je prevazišao sopstvene okvire požnjevši neočekivani uspeh kod čitalačke publike. Slično Konanu, nastavio se u čitav serijal koji danas piše tim nastavljača «Vukodavovog dela i lika», u okvirima u kojima ga je Marija Semjonova zamislila. Ona sama okrenula se, takođe veoma uspešno, žanru kriminalističkog fantastičnog romana.
Nakon velikog uspeha Vukodava, 1997. je izašao drugi deo: Vukodav: Pravo na dvoboj, a zatim su sledili: Vukodav: Znamenje puta i Vukodav: Dijamantske gore.
U međuvremenu, i njene druge knjige postižu veliki uspeh: Valkira, Put labudova, Dva kralja, Vikinzi, Dvoboj sa zmajem... Napisala je i naučno popularnu knjigu Mi, Sloveni, koja je u kasnijim izdanjima preimenovana u Život i verovanja starih Slovena, gde na zanimljiv način otkriva zadivljujući svet starih Slovena.
Takođe, 2005. pojavila se na tržištu i prva video igrica po motivima Vukodavovih avantura.
Aleksandar Stanković: Depresija nije prolazna tuga
03.02.2026.
U društvu koje neprekidno insistira na produktivnosti i „pozitivnom stavu“, mentalna bolest i dalje se doživljava kao lični poraz, a ne kao ozbiljan javnozdravstveni i društveni problem. Depresija, je...
više
Dragoljub Stojković: Smeh nam je neophodan
03.02.2026.
Moglo bi se reći da od početka do kraja novi roman Dragoljuba Stojkovića „Optički nišan“ (u izdanju Lagune) prati apsurd, koji pokreće zbivanja i motiviše junake. Apsurdno je to što se pripovedač, zaj...
više
Prikaz mange „Alisa u Ničijoj zemlji“: Mračna i kompleksna psihološka priča
03.02.2026.
Postoje mange koje vas zabave, one koje vas šokiraju i one koje vas nateraju da se zapitate – šta biste vi uradili da ste na njihovom mestu? „Alisa u Ničijoj zemlji“ (Alice in Borderland) Hara Asa pri...
više
Prikaz knjige „Jedni drugima potrebni“ vladike Grigorija: Zbirka beseda od Tvrdoša do Diseldorfa
03.02.2026.
Tvrd povez, izdanja na dva pisma – i na ćirilici i na latinici – što je praksa od kada knjige objavljuje u beogradskoj izdavačkoj kući Laguna. U njima je 30 beseda – od pristupne na rukopoloženju za v...
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2026
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.