Erik Klepton

Erik Patrik Klepton rođen je 30. marta 1945. godine u Ripliju, u Engleskoj. On je bio vanbračni sin Patriše Moli Klepton i Edvarda Frajera, kanadskog vojnika smeštenog u Engleskoj. Posle Drugog svetskog rata Frajer se vratio svojoj ženi u Kanadu, Patriša je ostavila Erika svojim roditeljima, Rouz i Džeku Klepu (prezime Klepton je od Rouzinog prvog supruga, Redžinalda Sesila Kleptona). Patriša se seli u Nemačku gde se udaje za još jednog kanadskog vojnika, Franka MekDonalda. Mladi Riki (tako su ga zvali deda i baka) bio je tiho i mirno dete, natprosečni učenik sa smislom za umetnost. Odrastao je u uverenju da su mu deda i baka roditelji, a majka sestra, kako bi ga zaštitili od krsta nezakonitosti. Istinu su mu otkrili kada je imao devet godina. Kasnije, kad bi Erik išao u posetu majci, pretvarali su se, da su brat i sestra.  Kao adolescent, Klepton je ugledao svoju budućnost kad se uključio u emisiju Džeri Li Luisa na britanskoj televiziji. Luisovo eksplozivno izvođenje u kombinaciji s Erikovom ljubavi za bluz i američki R&B bilo je dovoljno da podstakne Erikovu želju za sviranjem gitare. Započeo je kurs na Kingston Koledž of Art, ali njegova karijera u dizajnu obojenog stakla zauvek je završena kad je bluzom opsednut sedamnaestogodišnji Klepton izbačen zbog sviranja gitare na času. Zaposlio se kao radnik i provodio većinu svog slobodnog vremena svirajući električnu gitaru. Vremenom, Klepton se pridružio velikom broju britanskih bluz bendova, uključujući The Roosters and Casey Jones, zatim se istakao kao član Yardbirdsa, kojeg su činili: Klepton, Džimi Pejdž i Jef Bek. Uprkos popularnosti prva dva albuma, Five Live Yardbirds i For Yor Love, Klepton je napustio grupu 1965. godine, jer je osetio da se bend na račun bluza bliži komercijalnoj muzici. Istovremeno se pridružio John Mayell's Bluesbrakers-ima, i u zanosu čistim bluzom, njegov talenat je brzo procvetao. Klepton je 1966. godine formirao svoju grupu, Cream, s basistom Džekom Brusom i bubnjarem Džindžer Bakerom, s kojim je želeo da „započne revoluciju u muzici... promeni svet, uznemiri ljude i šokira ih.“ Kleptonov privatni život mnogo je uticao na njegovo stvaralaštvo. Balada o neuzvraćenoj ljubavi, Layla, bila je inspirisana ljubavnim trouglom između Kleptona, njegovog bliskog prijatelja Džordža Harisona i Harisonove žene Peti (ona i Klepton su se venčali 1979. i razveli 1988. godine). Nažalost, lični problemi i stres su ga doveli do opasne zavisnosti o heroinu. Početkom osamdesetih godina, Klepton je imao problema s alkoholom i neko vreme tokom 1981. godine proveo je u bolnici. Posle toga izdao je nekoliko uspešnih albuma – Another Ticket (1981), Money and Cigarettes (1983)... Mnogi su govorili da se Klepton nikad nije vratio na razinu na kojoj je bio tokom perioda zavisnosti o heroinu, ali njegova legenda ipak nije prestala da raste. Kasnije, 1990. godine, sudbina je Kleptonu zadala strašan udarac kad su gitarista Stivi Rej Vejgn i članovi njegove ekipe Kolin Smajt i Najdžel Braun - bliski Kleptonovi prijatelji - poginuli u helihopterskoj nesreći. Nekoliko meseci kasnije, dogodila mu se još jedna strašna tragedija: njegov sin Konor, kojeg je imao sa italijanskom manekenkom Lori Del Santo, pao je s 49-og sprata majčinog stana na Menhetnu i umro. Klepton je svoj veliki jad obeležio srceslamajućom pesmom Tears in Heaven, za koju je 1992. godine dobio nagradu Gremi. Jedini trostruko naveden u Rock & Roll Hall of Fame-u (kao član The Yarbirds-a, Cream-a i kao solo izvođač), Erik Klepton nastavlja da oduševljava široki spektar ljubitelja muzike. To je ostavština koja se nastavlja izdavanjem albuma Reptile, poslednjim putovanjem u doživotnu muzičku odiseju autentičnog muzičkog genija.