6 čitalačkih navika zahvaljujući kojima će vaša deca obožavati knjige

Čitanje bebama, maloj deci i deci predškolskog uzrasta može imati veliki uticaj na njihovu ljubav prema čitanju i spremnost da i sami, jednog dana nauče da čitaju. Pred  vama je nekoliko jednostavnih saveta koje možete da primenite već večeras pred spavanje.


 
Čitajte bogato ilustrovane knjige

Za decu, mlađu od pet godina najmanje zanimljive su knjige sa jednostavnim fotografijama – bez ilustracija – i sa malo teksta. U poređenju sa ilustrovanim knjigama, one ne podstiču dovoljno tema za razgovor, što je od presudnog značaja za razvoj deteta.
 
Postavljajte pitanja zasnovana na ilustracijama

Deca uzrasta od 16 do 24 meseci, na dnevnom nivou dodaju najviše reči svom rečniku, više nego u bilo kom drugom razvojnom periodu. Neke od prvih reči, koje im je najlakše da usvoje na osnovu ilustracija iz knjige su imenice poput „pas“ i „drvo“. Kada vidite sliku psa, pitajte vašeg mališana: „Vidiš li psa?“, „Koje je boje pas?“ „Šta pas radi?“ Ovo osnovno poznavanje imenica pomaže deci da brže dodaju i druge elemente govora. Uskoro će „pas“ postati „braon pas“, a zatim i „braon pas trči“. Budite sigurni da su bebe i mališani mnogo pametniji nego što mislite.


 
Grlite svoje dete dok mu čitate

Na taj način dete čitanje povezuje sa osećajem bliskosti i udobnosti. To će vremenom pomoći vašem detetu da postane sigurnije kada treba da čita naglas na času – što se sada zahteva čak i u najranijim razredima.
 
Povežite zaplet iz knjige sa stvarnim životom

Ukoliko čitate knjigu o devojčici koja ide u bakalnicu, upustite se u razgovor sa vašim detetom o nekom vašem zajedničkom odlasku u nabavku. Postavljajte otvorena pitanja (ko, šta, gde, i zašto) deci od treće godine i starijoj deci kako biste pokrenuli dijalog koji će vas odvesti u pripovedanje. Kada poveže zaplet iz knjige sa nekom situacijom iz stvarnog života, vaše dete će bolje zapamtiti sadržaj knjige i obogatiti rečnik.



Postavljajte pitanja o očekivanjima i predviđanjima

„Šta misliš da će miš uraditi kada napravi haos?“ „Šta misliš, šta će Harold sledeće da nacrta?“ Postavljajući svom detetu pitanja o tome šta predviđa da će se u knjizi dalje dešavati ili o onome što se već dogodilo, pomažete mu da nauči da čita samostalno. Kasnije, kada vaše dete prvi put uzme da pročita neku knjigu podeljenu na poglavlja, neće mu biti problem da zapamti dokle je stigao. Ove temeljne veštine čitanje čine zabavnijim – koje dete ne voli da predviđa kako će se knjiga završiti? – a učiniće i vaše dete boljim pripovedačem.

Pratite svoje dete

Ukoliko primoravate svoje dete da mirno sedi i čita, počeće na čitanje da gleda kao na kaznu. Umesto toga, uskladite se sa obimom pažnje svog deteta. Kada izgubi interesovanje možda će malo trčkarati po sobi, ali će se vratiti knjizi posle nekoliko minuta. Nemojte odustajati kada vaše dete otrči ili mu dosadi. Nastavite da čitate i komentarišete priču za sebe; vrlo često će se dete vratiti iz radoznalosti.
 
Izvor: rd.com
Prevod: Maja Horvat