VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar
Filteri
Čitanje fikcije ne znači da ste usamljeni (ali bi zato čitanje nefikcije to moglo značiti)
28.09.2018.
Ako puno čitate, drugi bi mogli nagovestiti ili vam čak reći direktno da vas to čini društveno neprilagođenim ili usamljenim.
Međutim, ulazeći dublje u psihološke, socijalne i kulturološke aspekte čitanja, naišla sam na fascinantno istraživanje koje sugeriše suprotno.
„Knjigoljupci naspram štrebera: čitanje fikcije nasuprot esejistici, divergentna povezanost sa socijalnim veštinama i simulacija izmišljenih društava“ naziv je rada koji su napisali psiholozi Rejmond A. Mar i Kit Oatli. Uradili su neka fascinantna ispitivanja o uticaju čitanja na mozak a njihovi rezultati nisu izuzetak.
Knjigoljupci naspram štrebera u društvenoj sferi
Jednostavno rečeno, istraživanje „Knjigoljupci naspram štrebera“ pokazuje da, premda se na strasne čitaoce često gleda kao na čudake, taj bi stereotip mogao biti istinit samo za one koji čitaju dela iz oblasti esejistike.
Kako je to uopšte moguće?
Čitaoci fikcije poniru u svet književnih likova na način koji je sličan socijalnoj interakciji u stvarnom svetu. To im omogućava da poboljšaju ili bar održavaju sposobnost društvene komunikacije dok nefikcija to svojim čitaocima ne pruža.
Koji su dokazi za to?
Pa, proučavano je koliko su učesnici istraživanja bili izloženi fikciji i nefikciji tokom života, kao i njihov učinak na testovima empatije i socijalne inteligencije.
Uopšteno gledajući, što su učesnici više čitali fikciju, to su bolje prolazili na testovima društvenih sposobnosti. S druge strane, rezultati čitalaca esejistike i dela koja ne pripadaju fikciji su bili obrnuti tome.
Takođe, učesnici sa sklonošću da se više užive u priču – neodvojiv deo fikcije – bolje su predviđali svoje rezultate na testovima empatije. Možda ćete reći da su starosno doba, inteligencija ili pismenost mogli uticati na rezultate, ali to je sve uzeto u obzir.
Tako da uživajte u fikciji!
Međutim, ne zaboravite ni dela koja nisu fikcija! Ne mislim da ovo istraživanje treba tumačiti kao sugestiju da fikciju treba čitati više od knjiga koje nisu romaneskno štivo, već samo kao odgovor na stereotipe tipa „oni što čitaju su usamljeni“!
Izvor: tolstoytherapy.com
Prevod: Vladimir Martinović
Međutim, ulazeći dublje u psihološke, socijalne i kulturološke aspekte čitanja, naišla sam na fascinantno istraživanje koje sugeriše suprotno.
„Knjigoljupci naspram štrebera: čitanje fikcije nasuprot esejistici, divergentna povezanost sa socijalnim veštinama i simulacija izmišljenih društava“ naziv je rada koji su napisali psiholozi Rejmond A. Mar i Kit Oatli. Uradili su neka fascinantna ispitivanja o uticaju čitanja na mozak a njihovi rezultati nisu izuzetak.
Knjigoljupci naspram štrebera u društvenoj sferi
Jednostavno rečeno, istraživanje „Knjigoljupci naspram štrebera“ pokazuje da, premda se na strasne čitaoce često gleda kao na čudake, taj bi stereotip mogao biti istinit samo za one koji čitaju dela iz oblasti esejistike.
Kako je to uopšte moguće?
Čitaoci fikcije poniru u svet književnih likova na način koji je sličan socijalnoj interakciji u stvarnom svetu. To im omogućava da poboljšaju ili bar održavaju sposobnost društvene komunikacije dok nefikcija to svojim čitaocima ne pruža.
Koji su dokazi za to?
Pa, proučavano je koliko su učesnici istraživanja bili izloženi fikciji i nefikciji tokom života, kao i njihov učinak na testovima empatije i socijalne inteligencije.
Uopšteno gledajući, što su učesnici više čitali fikciju, to su bolje prolazili na testovima društvenih sposobnosti. S druge strane, rezultati čitalaca esejistike i dela koja ne pripadaju fikciji su bili obrnuti tome.
Takođe, učesnici sa sklonošću da se više užive u priču – neodvojiv deo fikcije – bolje su predviđali svoje rezultate na testovima empatije. Možda ćete reći da su starosno doba, inteligencija ili pismenost mogli uticati na rezultate, ali to je sve uzeto u obzir.
Tako da uživajte u fikciji!
Međutim, ne zaboravite ni dela koja nisu fikcija! Ne mislim da ovo istraživanje treba tumačiti kao sugestiju da fikciju treba čitati više od knjiga koje nisu romaneskno štivo, već samo kao odgovor na stereotipe tipa „oni što čitaju su usamljeni“!
Izvor: tolstoytherapy.com
Prevod: Vladimir Martinović
Podelite na društvenim mrežama:
Ne propustite Sajamske dane u knjižarama do 7. novembra
05.11.2025.
Sajam knjiga se završio, ali sajamski dani još traju u svim Delfi knjižarama i Laguninim klubovima čitalaca u Srbiji i regionu na više od 60 lokacija, kao i na sajtovima laguna.rs, delfi.rs i dicearen...
više
Stefan Tićmi družiće se sa čitaocima u Delfi knjižari „Isidora Sekulić“ – četvrtak, 6. novembar u 16 sati
05.11.2025.
U četvrtak 6. novembra gost Delfi knjižare „Isidora Sekulić“ u Pančevu od 16.00 biće Stefan Tićmi, koji je napisao dirljivu, duhovitu i uzbudljivu knjigu „Tata kaže gambit“ i na prazna polja postavio ...
više
Novi broj Nedeljnika u knjižarama Delfi
05.11.2025.
Novi broj lista Nedeljnik je na kioscima, a od petka ga možete kupiti za samo 29 dinara u svim knjižarama Delfi širom Srbije uz kupovinu bilo koje Lagunine knjige, knjige drugih izdavača ili proizvoda...
više
Iz prve ruke: „Kako je svet stvorio Zapad“ – razotkrivanje mita
04.11.2025.
Urednik Srđan Krstić preporučuje knjigu „Kako je svet stvorio Zapad“ Džozefine Kvin, koja preispituje tradicionalne poglede na prošlost i pruža novi narativ prateći milenijume globalnih susreta i...
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2025
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.