Delfi Kutak je pročitao: „Da je bolje ne bi valjalo“

Prvo, hoću da kažem da je naslov knjige potpuno neprikladan. Kad se mirimo sa sudbinom jer nemamo, ne možemo, ne umemo bolje, mi kažemo – da je bolje ne bi valjalo. Bedna pohvala proseku i priznanje da više od toga ne može. Dakle – fail! Ovo nije prosek, Bojane.

Drugo... Tri nagrade za gospodina!!!

A sad... Sipajte sebi jedan vinjak, konjak, viski, milkšejk, šta već pije kafana, i slušajte!

Ivan Bogdan ima 37 godina, posao koji mrzi, lepu ženu koju voli, zadovoljavajuć seks, divno dete, kredit za stan i polovnu opel korsu.

I upravo ga je njegova lepa žena čiji je broj cipela 37 – prevarila.

Sada ćete ga potapšati po ramenu, i reći mu: „Drži se, drugar, nije to najgore što čoveku može da se desi“, i bićete u pravu – kao u TopŠop reklami odnekud se čuje ono: „I TO NIJE SVE!“ – to život Ivanu u stilu Lemonija Sniketa poručuje da mu sledi serija nesrećnih događaja.

U početku sladak i zabavan, a kasnije gorko-kiseo, roman „Da je bolje, ne bi valjalo“ prava je fuzija žanrova.

Drama, komedija, pa upoznate Ivanove i Miličine roditelje i shvatite da ste u Žikinoj dinastiji, pa sledi akcija, triler, pa pre nego što stignete da se zapitate šta ovaj čovek radi sustigne vas poaroovski rasplet, te okrećete korice sigurni da ste pogrešno pročitali i da knjigu nije napisao Bojan Ljubenović, već Agata Kristi iz svojih najboljih dana.

Bojan je neko ko razume srpsko čeljade, i kroz humor opisuje naš mentalitet i stanje u državi, tako da garantujem da ćete neke situacije prepoznati i pomisliti kako ste to negde već videli. Jeste – u tim situacijama mi živimo, a svaka sličnost sa stvarnim događajima je namerna.
Bravo!

Autor: Nataša Bogdanović Manjenčić
Izvor: Delfi Kutak